Захарија Орфелин – Сјетовање
Песма „Сјетовање” једно је од најзначајнијих остварења Захарија Орфелина и кључни документ српске књижевности доба просветитељства
Песма „Сјетовање” једно је од најзначајнијих остварења Захарија Орфелина и кључни документ српске књижевности доба просветитељства
Слово о мукама Помешах се са стоком неразумном и изједначих се с њом, бивајући убог добрим делима, а богат страстима, испуњен срамом…
Из Венцловићевог дела избијају зебња и осећање угрожености народа расејаног по разним царствима у којима „скривају у миру ловци адови на нас“
Непознати српски писац из XVIII века оставио нам је лепу љубавну песму „Финикс древо превисоко“ у којој дивни соко болује од љубави.
Слово о уму: Наш ум да буде на небесима у гледању, на красотама рајским, у становима вечним, на анђеоским зборовима, у животу онде…
Стихови „Слово о светлости“ представљају један од најлепших и најдубљих фрагмената српске средњовековне књижевности
Када је чуо вести о бомбардовању Београда, Брехт је у дневнику забележио да је почео немачко-српским рат и написао песму „Српска посланица“.
Песма „Срби“, чији је аутор Никита Станеску, снажна је поетска метафора о историјском удесу, отпорности и духовном идентитету српског народа
Зашто је 1999. било неопходно недељама бомбардовати српске градове? Да би се, а постериори наметнуо статус побеђеног. Милан Кундера
Кроз ову песму Добрица Ерић поставља болно питање о кривици, одговорности и будућности генерација које одрастају под претњом разарања.
Борисав Бора Ђорђевић (Чачак, 1. 11 1952), рок музичар и песник, главни вокал и текстописац рок групе Рибља чорба од њеног оснивања 1978.
„Пркосна песма“ представља химну пркоса, поноса и непоколебљиве привржености сопственом идентитету и завичају.
Хандриј Зејлер је био лужичкосрпски писац, пастор и активиста. Један је оснивача културно-научног друштва Маћица сербска.
У емисији „С песником у подне“ другог програма Радио Београда, 22. јуна 2018. Љубомир Симовић је говорио своју песму „Балада о Стојковићима“.
„Песма о соколу“ представља химну храбрости, слободи и несаломивом људском духу, написано у форми лирско-епске поеме у прози.
Петар Кочић – Слободи: Многи су вијекови, многа покољења и пјесници славили Тебе. Многа се свјежа крв лила за Те и у име Твоје!
„Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи“ Константина Симонова једна је од најлепших љубавних песама, а због услова у којим је настала ушла је у антологију
По правилу, традиционална форма хаику песме требало би да буде написана у садашњем времену, зато што се кроз хаику изражава суштина тренутка.
Васко Попа је свој Белутак спевао педесетих година 20. века. Из те песме настао је циклус, као даља разрада иницијалног мотива.
У антиратној поеми „Жао ми је човека“ Десанка Максимовић помирује два тешка осећања: дужност према домовини и неизмерну људску саосећајност