Добрица Ерић – Плачи вољена земљо
Песма „Плачи, вољена земљо“ је једно од најпотреснијих и најупечатљивијих дела Добрице Ерића. Она представља снажан песнички вапај и реакцију на трагичне догађаје, ратна разарања и патњу која је задесила његов народ, а посебно децу.
Мартовски погром; фото: Гемини ВИ
Песма је настала из дубоког осећаја бола због ратних страдања. Основна тема је невиност деце која страдају у рату и бесмисао насиља. Добрица Ерић кроз њу поставља болно питање о кривици, одговорности и будућности генерација које одрастају под претњом разарања.
Песник истиче да су, међу свим сузама које се проливају по свету, најтужније сузе деце у његовој земљи. Он на тај начин подвлачи апсурдност и суровост рата, који не штеди ни најневиније.
Ерић се директно обраћа „ратницима, фанатицима и људомрсцима“ који уништавају домове, цркве и будућност. Песма је оштра критика свих оних који су одговорни за патњу народа.
Наслов и рефрен „Плачи, вољена земљо“ нису само израз очаја, већ и позив на катарзу – да земља својим сузама „осветли мисао“ и подсети људе на људскост и правду у временима када је све друго изгубљено.
Ова песма превазилази оквире дневнополитичких дешавања и постаје универзална антиратна химна. Иако је инспирисана конкретним страдањима у нашој земљи, она носи поруку која је применљива на свако страдање деце у свету, због чега је остала упамћена као један од најснажнијих записа о људској патњи у српској поезији 20. века.
Плачи вољена земљо
Плачи, Вољена Земљо и Сузама осветли
Мисао која тиња у свакој нашој жељи
Од свих Суза које сад капљу по Планети
најтужније су Дечје Сузе у Мојој Земљи.
Ко ће, и чиме, да плати толике Дечје Сузе
Страх, Несаницу и Радост одлетелу у неповрат
Ко ће Деци да врати све оно што им узе
ово зло, стало сво у кратку реч – рат?
Плачи, Вољена Земљо, ољагана и сама
Сузе су Твоје давно ушле у Песмарице
Још ниси све Дечје Кости ни повадила из јама
а већ ти опет бацају Децу у јаме безданице.
Ви што нам рушите Цркве, кућерке и палате
ратници фанатици, људомрсци и сунцождери,
за кога Нови живот и Нови Свет стварате
кад Деца беже од вас у шуме, међу звери?
Плачи, Вољена Земљо, Сузама Малишана
што уче школу у вучјим и лисичијим јамама
Очеви и Мајке им се гледају преко нишана,
а Стричеви и Ујаци на њих палацају камама.
Нека се скамене погледи и нишани упрти
у Дечја Срца, у Беле Птице над рововима
Какав то Живот може да никне из Дечје Смрти
Коме ће сванути дан на Дечјим Гробовима?
Ниједна Застава на овом трулом свету
макар од саме свиле и кадиве саткана
не заслужује да се завијори на ветру
ако је и Дечјом Крвљу покапана.
Плачи, Вољена Земљо, у чељустима але
(нека Те бар у Сузама што више буде)
све док се сва три Бога на Тебе не сажале
и не пресеку помор бачен међ псе и људе.
Погледај своју Децу са старачким лицима
Младиће на штакама што уче прве кораке
Увелу Новорођенчад у инвалидским колицима
Безимене Гробове, Распамећене Мајке
и Старце бескућнике у туђим шљивицима
што зуре у Небо, налик на угашене угарке.
Плачи, Вољена Земљо, и Сузама осветли
Своје Срце што куца у свакој нашој жељи
Од свих Суза које сад капљу по Планети
најсланије су Дечје Сузе у Мојој Земљи!
Извор: Искра
Добрица Ерић
Добрица Ерић (1936-2019) рођен је 22. августа 1936. године у Доњој Црнући.
Добрица Ерић – Поносна песма; фото: Јутјуб снимак
Аутор је више романа, пет књига лирске прозе, 23 збирке песама, пет позоришних драма, преко 40 књига за децу. Заслужни је уметник града Београда.
Прву збирку песама објавио 1959. године, а касније још више од стотину књига поезије, прозе, антологија, сликовница итд. Дела су му продата у тиражу од милион примерака.
Доста их је преведено на стране језике. Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности.
Приредио: Далибор Дрекић
Сродни чланци:
Мартовски погром – да памтимо и обележавамо
Ви идите, ја нећу – докуметарни филм о косовско-метохијском страдању
Милан Кундера о бомбардовању српских градова 1999.
Последња линија одбране
Косово је духовна ствар, а духовне ствари сметају – Франц Вебер
