Пастир и ћерка сунца – Легенда народа Инка
„Пастир и ћерка сунца“ једна је од најлепших и најтужнијих легенди народа Инка, која на митски начин објашњава настанак камених статуа
Проза се појавила већ у најстаријим књижевним облицима као што су бајке и митови, а одувек се користи у написима, уговорима, правничким текстовима, хроникама и сл.
„Пастир и ћерка сунца“ једна је од најлепших и најтужнијих легенди народа Инка, која на митски начин објашњава настанак камених статуа
Своју цртицу „Тежак“ Кочић је објавио у првом броју бањалучке Отаџбине, 1907. и због ње одмах дошао у сукоб с властима и осуђен.
Јајце је вјечито, било прољеће, било љето, била јесен или зима, тужно, туробно и мрачно. Нигдје ведра и насмијана лица…
Чачататуту је најмања и најружнија од свих птица, док је најлепша и најплеменитија Феникс. Али то није било од значаја у овој причи.
Око мене магла, свукуд, ледена, влажна магла! Мрак у души, мрак у срцу, мрак и недогледан јад и невоља на све стране!
„Алиса с оне стране огледала“ наставак је прве приче и тематски и локацијски је њена слика у огледалу. Прича представља мешавину сна и логике
Из загријане земље диже се и шири млака, миришљава свјежина, а око њег се титра и као пјенуши пуна, једра свјетлост.
Своје књиге Алиса у земљи чуда и с оне стране огледала Луис Керол је обогатио мноштвом загонетки и стилских фигура заснованим на игри речима
Нацисти су покренули пропагандну кампању тврдећи да Ремарк води порекло од француских Јевреја и да му је презиме „Крамер“ читано уназад.
У својим књигама „Алиса у земљи чуда“ и „Алиса с оне стране огледала“ Луис Керол открива свет слободне фантазије, хумора и игре речима.
Кад је Свети Сава чуо жалбу, позове отмичара и посаветује га да на леп начин врати земљу суседу и да се помире, па да живе као рођена браћа.
Новогодишња прича о уплаканој девојци у хаљини сашивеној од магле и паучине у време када је још падао снег за Нову годину.
Најлепша новогодишња честитка долази нам из пера српског песника, писца и афористичара Душана Душка Радовића.
„Нектар Идумеје“ Стефана Бабића први је у серији романа из жанра епске фантастике, чија радња је смештена у измишљеном свету Логос.
Српска народна легенда „У цара Тројана козје уши“ говори о једном цару за кога Срби у свом фолклору не би требало да знају
Кад је султан Фати Мехмед ударио с војском на Златни До, како се онда звало Сарајево, наишао је на велики отпор.
Међу нашим сатиричарима Сремац је можда први који стварно мрзи сами дух западне грађанске културе. Али не у име фолклора, не у име идеалисаног народа
Легенда Свети Сава и хала (аждаја) илуструје улогу Светог Саве као заштитника народа, учитеља и онога који уводи ред у хаотични, митски свет.
Радоје Домановић је сматрао да варош треба да поведе село путем који би омогућио мисију ослобођења Срба испод туђинца…
Кочић се бојао да прибегне доказима, бојао се чак и уметности, као од неког експеримента који би му могао прекројити, довести у неки крој – његов народ