Сава Немањић – Слово о мукама
У песми „Слово о мукама“ Свети Сава дефинише свој покајнички живот као муку и проосећање и изједначење са „стоком неразумном“ у огреховљеном телу, уобличаван својом савешћу, мртав и пре смрти и осуђен сам собом и мучен од очајања.
Свети Сава мири завађену браћу, Паја Јовановић 1901; фото: Википедија
„Слово о мукама“ је једно од најзначајнијих и најпотреснијих остварења српске средњовековне књижевности. Ово дело представља врхунац личне исповедне поезије тог периода.
То није класична химна или похвала, већ дубоко лична, интимна исповест човека који се налази у стању велике духовне кризе. Сава не говори о слави, моћи или црквеним догмама, већ о својим сопственим страховима, гресима и осећању људске пролазности.
Писац се осећа недостојним пред Богом, што је типично за средњовековну књижевност, али је код Саве изражено са посебном искреношћу.
Песма осликава тешку борбу између жеље за духовним миром и искушења које доноси световни живот.
Централно место заузима кајање. Аутор тражи излаз из својих „мука“ – не физичких, већ искључиво духовних и моралних.
Ово дело се сматра зачетком психолошке прозе/поезије у српској књижевности. Сава открива „унутрашњег човека“, што је за 13. век била изузетна новина.
Језик је једноставан, али снажан и пун емоција. Иако је написано у духу црквенословенског језика, текст зрачи индивидуалношћу која издваја Саву од тадашњих типичних хагиографа (писаца житија).
Оно што ово дело чини „живим“ и данас јесте утисак да писац није крио своје слабости, већ их је изнео пред читаоца, чиме је створио универзалну слику човека који тражи смисао и опроштај.
„Слово о мукама“ нам показује Светог Саву не само као државника, дипломату и организатора цркве, већ као обичног човека који сумња и пати. Управо та људска димензија га је кроз векове чинила блиским народу. Док су други списи усмерени на спољашње деловање, ово дело нам даје увид у његову унутрашњу, мистичну страну.
Многи књижевни критичари истичу да је „Слово о мукама“ један од најбољих примера како се средњовековни писац може издићи изнад крутих жанровских оквира и створити дело које је емоционално снажно и актуелно у сваком времену.
Слово о мукама
Помешах се са стоком неразумном
и изједначих се с њом,
бивајући убог добрим делима,
а богат страстима,
испуњен срамом,
лишен Божје слободе,
осуђен од Бога,
оплакан од анђела,
бивајући на смех бесовима,
обличаван својом савешћу,
посрамљен злим својим делима.
.
И пре смрти бивам мртав,
и пре Суда сам се осуђујем,
пре бескрајње муке
собом сам мучен од очајања
(Миодраг Павловић – Антологија српског песништва)
Савин књижевни рад
Са књижевнообликованим и записаним мислима Светог Саве, српска књижевност постала је равноправни члан књижевног живота православног словенског света и настојала је да ухвати корак византијско-словенске литературе, у којој види језгро своје стваралачке поетике.
Дакле, велика улога зачетника српске књижевности приписује се Светом Сави, стога његов двојаки значај јесте у томе што је творац самосталне Српске цркве и самосталне српске књижевности. На тим темељима слободе и самосталности градио је путеве од изузетног значаја за Србију, Србе и њихов интегритет.
Када се конкретније говори о књижевном раду Светог Саве, потребно је истаћи да његова књижевна основа лежи у ранохришћанској, византијској и старословенској књижевности, али његове књижевне изворе треба тражити и у литургијској књижевности.
Приредио: Далибор Дрекић
Сродни чланци:
“Приношенија“ монахиње Јефимије, прве српске песникиње
Барок пре барока српског песника Миливоја из 1420. године
Почетие свиета – старосрпски текст о стварању света
Свети Сава није спаљен (Мирко Драговић)
Свети Сава и ђаци (Цртани филм – Народна легенда)
Свети Сава и хала (Народна легенда)
Свети Сава и ђаво (Цртани филм – Народна легенда)
Како се родио Свети Сава (Народна легенда)
Улази ли грех на уста? – Цртани филм о Светом Сави
Цртани филмови некад и сад
Жан Жијоно – Човек који је садио дрвеће
Први православни цртани филм за децу о Растку
