Бертолд Брехт – Српска посланица

ПОДЕЛИТЕ
Јачање нацизма у Немачкој, где су његова дела забрањена и спаљивана, натерала су Вертолда Брехта да оде у егзил. Напад Немачке на Југославију затекао га је у Финској, где у свом радном дневнику пише белешке и песму о почетку немачко-српског рата. 
https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Alle_K%C3%BCnste_tragen_bei_zur_gr%C3%B6%C3%9Ften_aller_K%C3%BCnste,_der_Lebenskunst._Bertold_Brecht,_1898-1956_-_de.svg

Све уметности доприносе највећој од свих уметности, уметности живљења. Бертолд Брехт, 1898-1956; фото: Википедија/Nightflyer

Када је 06. априла 1941. на радију чуо вести о бомбардовању Београда, Брехт је сутрадан у свом радном дневнику забележио да је немачко-српским и немачко-грчким ратом почео немачки продор према Солуну.

„Немачко вођење рата пореди са хируршким захватом, при коме се једној земљи прво да наркоза, затим се „отвори“, тампонира, дезинфикује, а то све ради на миру.“ *

„Српска посланица“ је једна у низу Брехтових антиратних песама. Дескриптивна је, нема риму и ритам јој је неуједначен. Песник се ставља у улогу бомбардованих Срба, саосећа са жртвама и наводи економске разлоге за избијање рата. 

„Српско виђење“ бомбардовања дато је у реалистичним, али и експресионистички гротескним цртама ко је се срећу у делима Георга Гроса, дадаисте, представника Нове објективности и илустратора Брехтових дела. *

Занимљиво је да Брехт бомбардовање Београда не назива немачко-југословенским, него немачко-српским ратом. То показује да му је карактер немачке инвазије на Краљевину Југославију био јасан и пре њеног завршетка. Био је то рат само против Срба, а његов резултат био је окупација Србије.

*Душан Глишовић, Бомбардовање Београда 1941.у делима Захер-Мазоха, Чокора и Брехта, Летопис Матице Српске, Нови Сад, 2005.

Бертолд Брехт – Српска посланица

Да би напао своје комшије
потребна ти је нафта, разбојниче
али, ми смо ти на путу
који води до ње…

Носом својим њушкајући из тенка
за нафтом, спазио си нашу малу земљу…

Позвао си наше главешине;
после двочасовног чекања
продадоше нас за шиваћу машину и џепарац
али, кад се вратише, у ћорку их стрпасмо…

Једног јутра, чули смо над нама брујање
авиона што нам небо зацрнеше;
бука је била тако јака
да нисмо могли чути речи наших растанака…

Бомбе падоше и рупе се отворише,
вече од наших кућа;
наше жене и деца бежаху
али твоји авиони слетеше ниско и ловише их…

И косише цео дан…
сву нашу земљу;
наша брда и поља
одједном си стрпао у своје жвале…

Али брда су ти просецала образ,
реке истицале из њушке
док их све ниси самлео
својим зверским зубима!

Поводом бомбардовања Београда, 6. априла 1941. године
(Превод са немачког Душан Рњак)

Украс 1

Bertolt Brecht – Bericht der Serben

Um deine Nachbarn zu überfallen
Brauchst du Öl, Räuber.
Wir aber hausen an der Straße
Die zum Öl führt.

Deine Nase aus dem Tank hebend
Nach Öl zu schnüffeln
Hast du unser kleines Land gesehen.
Du hast unsere Oberen zu dir befohlen.
Nach einem Feilschen von zwei Stunden
Haben sie uns an dich verkauft
Für eine Nähmaschine und das Trinkgeld.
Aber als sie zurückkamen
Haben wir sie ins Gefängnis geworfen.
Eines Morgens hörten wir ein Dröhnen über uns
Der Himmel war schwarz von deinen Flugzeugen
Das Dröhnen war so stark
Daß wir uns nicht hörten, als wir voneinander Abschied nahmen.
Dann kamen deine Bomben und die Löcher im Boden
Waren größer als unsere Häuser gewesen waren.
Unsere Frauen und unsere Kinder
Liefen weg, aber deine Flugzeuge
Kamen herunter aus der Luft und jagten ihnen nach
Und mähten sie nieder, den ganzen Tag lang.
Unser ganzes Land
Mit seinen Gebirgen und seinen Flüssen
Nahmst du in dein Maul auf einmal
Und die Berge stachen dir aus der Backenhaut
Und die Flüsse liefen dir aus dem Maul
Aber dann zermalmtest du es mit deinen Raubtierzähnen.

Bertolt Brecht, Gesammelte Werke Band 6, Gedichte, 1941-1947, Suhrkamp 1964

Украс 1

https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Bundesarchiv_Bild_183-W0409-300,_Bertolt_Brecht.jpg

Бертолд Брехт 1954. (Немачки савезни архив); фото: Википедија

Бертолд Брехт (Bertolt Brecht; 1898-1956) био је најзначајнији немачки писац драма, позоришни теоретичар и песник 20. века. Његова дела се данас изводе широм Немачке и света.

Брехт важи за оснивача епског театра. Његова теорија театра је снажно утицала на савремено позориште, мада се сматра да се ефекти епског театра губе после неколико одгледаних представа. Неке од његових иновација су постале уобичајене у савременом театру.

Јачање нацизма у Немачкој, где су његова дела забрањена и спаљивана, натерала су га да оде у егзил 1933. Прошао је Европу (Аустрија, Чешка, Швајцарска, Данска, Финска, Русија), пре него што је стигао у САД. Због марксистичких идеја, напустио је САД 1947.

Приредио: Далибор Дрекић

Литература:

Душан Глишовић, Бомбардовање Београда 1941.у делима Захер-Мазоха, Чокора и Брехта, Летопис Матице Српске, Нови Сад, 2005.;
Bertolt Brecht, Gesammelte Werke Band 6, Gedichte, 1941-1947, Suhrkamp 1964.
Bertolt Brecht, Arbeitsjournal, Erster Band 1938 bis 1942, Hrsg. von Werner Hecht. In: Bertolt Brecht, Werkausgabe Edition Suhrkamp. Supplementband, F/M 1974, 188. Jugoslavija je kapitulirala 17, a Grčka 21. aprila 1941.
Klaus Völker, Bertolt Brecht. Eine Biographie, München 1978,
Српска дијаспора
Википедија

Сродни текстови:

Никита Станеску – Срби
Сергеј Јесењин о Србима
Хандриј Зејлер – Где је Србима родни завичај?
Виктор Иго – За Србију
Милан Кундера о бомбардовању српских градова 1999.
Срби су највећи борци и демократе Европе – Рут Мичел
Српска се душа не да сецирати – Женина Клапје
Српске војничке приче Хенрика Ангела
Теодосије Мангала о Србима и Србији
Алфонсо Рејес о Србима и Србији
Хенрик Аугуст Ангел – Другови! Косово! Косово!
Српско Светосавље равноапостолско – Френсис Конт
Фридрих Гризендорф – О Српском витешком духу
Храбри и срчани српски народ – Фидрих фон Таубе
Срби верују у снагу разлога и права (Ернест Дени)
Косово је духовна ствар, а духовне ствари сметају – Франц Вебер
Срби имају славну, херојску прошлост – Нобеловац Карл Шпителер
Реч у славу Србије – Жан Дитур
Храброст, човештво и заклетва Срба – Адам Мицкјевич
Јозеф Холичек – Између царства земаљскога и царства небеског
Француз о српској војсци и Србима 1913. године
Алберт Ајнштајн открио кафану и Србе као генијалан народ
Ребека Вест о Србији и српском сељаку
Максим Горки у Србији – Срби су исто толико Руси колико и ми
Достојевски о Србима: Неће много времена проћи и јавиће се спасоносна реакција…

Наше објаве можете пратити на ВКонтакте, Телеграм, Whatsapp, X и Линкедин страници, као и на фејсбук страницама Расен, Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома

Поделите


Оставите одговор

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.