Како је Свети Сава лечио похлепне

Поделите

Народна легенда „Како је Свети Сава лечио похлепне“ припада богатом корпусу предања у којима је Свети Сава приказан не само као просветитељ и духовни вођа, већ и као праведни судија, заштитник сиромашних и „народни“ светац који непосредно учествује у свакодневном животу људи.

Како је Свети Сава лечио похлепне; фото: Гемини ВИ

Основна тема легенде је погубност човекове похлепе. Свети Сава у причи делује као мудра сила која не кажњава директно, већ даје похлепном човеку шансу да се покаје, а када то изостане, пушта да га његова сопствена лакомост доведе до краја.

Свети Сава је приказан као посредник који покушава да реши сукоб између два сељака мирним путем. Када савет не уроди плодом, он поставља услов који служи као метафора за нескромност – човек жели да поседује што више, а на крају завршава са оним што је једино извесно за сваког човека.

Мотив „трке за земљом“ није специфичан само за српско предање; он подсећа на чувену приповетку Лава Толстоја „Колико човеку земље треба?“. У оба случаја, главног јунака похлепа тера да трчи до последњег атома снаге, након чега му на крају треба само толико земље колико је потребно да га сахране (белега или гроб).

Легенда снажно истиче контраст између спокојног и мудрог присуства Светог Саве и трагичног краја похлепног човека који је, заслепљен жељом за поседом, пао исцрпљен у тренутку када је сунце већ зашло.

Како је Свети Сава лечио похлепне

Заузео сељак сељаку комад земље, а оштећени дошао Светом Сави на жалбу.

Кад је Свети Сава чуо жалбу, позове отмичара и посаветује га да на леп начин врати земљу суседу и да се помире, па да живе као рођена браћа.

Како овај није хтео на то да пристане, Свети Сава га одведе у један плодни крај земље, па му рече:

„Кад хоћеш да имаш што више земље, онда ево ти: иди, и колико год будеш данас опколио земље у овом пустом плодном крају, толико ће твоје бити. Само пази добро да ми у залазак сунца будеш тачно на овоме месту, одакле полазиш, иначе на теби главе неће бити.“

И запе грабљивац да трчи око лепог имања, из петних жила.

Те хајде да опколи и ову лепу ливаду, па и овај велики гај, па и овај воћњак, па и онај виноград, па онај пашњак…

И тако је, без душе, трчао гладан и жедан, без одмора, цео летњи дан.

Сунце је већ почело за брда да запада, а он је још опкољивао ливаде и густе јелаке. А кад је већ био близу места одакле је пошао, сунце је већ било зашло.

Од великог умора, он је пао и издахнуо, не дошавши до белеге одакле је потрчао.

Украс 1

Култ Светог Саве развија се још за његовог живота. Најзначајнија личност српске историје поштована је као архипастир, законодавац, утемељивач српске цркве и државе, а после смрти и као чудотворац и исцелитељ. Сходно својој природи, светац својим наумом бира и посвећује друге свеце.

Богата митолошка свест народа као да је учинила пресудан утицај да култ Светог Саве уђе у све поре народног бића поставши тиме њеним нераздвојним елементом и онтолошким утемељењем.

Далибор Дрекић