Тројанов/Трајанов Град је тврђава на планини Церу која се приписује митском бићу цару Тројану/Трајану. Данас је могуће видети остатке некадашњег одбрамбеног зида до којег се стиже шумским путем на 800 метара од...
Као што само име каже, крајпуташи су споменици постављени покрај пута, на њиховим раскрсницама против заборава покојника. По правилу су посвећени пострадалим војницима сахрањеним у далеким земљама или војницима којима се не...
Сујеверје, редовни пратилац свих епоха, изгледа да није успело да омађија и црногорске владике. Истраживање историчности појединих мотива, личности и ситуација у Горском вијенцу Петра II Петровића Његоша довело је до проналажења...
Оброци или оброчни крстови су камени крстови на светим местима (оброчиштима) посвећени неком од хришћанских светаца од којег породица или мештани траже заштиту. Оброци су масовно грађени у време турске окупације Србије...
Када сунце у подне 1. априла… пређе преко Пећке патријаршије почиње ново лето 7529, месеца априла у првом дану, по Српском календару Светог Саве. Тог дана укрсте се северна и јужна енергија...
Данас је субота, једини несрпски назив дана у недељи. Некада је то био безимени дан, а потом је именован преузимањем из једног туђег језика. Порекло назива показује нашу давну повезаност са другим...
Већ 200 година привлачи пажњу Рожданик, астролошко тумачење народним језиком, по коме су се хороскопски знаци изједначавали с месецом у коме су рођени
Чињеница је да постоје само две древне “књиге” чији је садржај остао целовит, списи у којима није ни једно слово променило место. Једна од њих је Тора (хебр. תּוֹרָה — „наук“, “учење“)...
Пасја седмица или Пасја недеља која почиње 12. јануара и траје седам дана у српском народном календару је остатак старе религије предака. Некада се предстојећи празник Светог Василија-Василице у неким деловима Србије...
У метохијском манастиру Високи Дечани налази се једина фреска на свету на којој Исус Сведржитељ има у руци мач уместо књиге. Десница Божијег Сина, колико је познато, никада није држала оружје, већ...
О томе како су наши стари бирали место за зидање куће, о старим тајнама зидара и њиховим тајанственим савезницима, таласонима, домовојима и змијама чуваркућама, о обичају узиђивања људи и њихових сенки у...
Моба је давнашњи народни обичај удруживања рада и најчешћи вид међусобног помагања на селу (макар је некада то био). Реч моба долази од речи молба. Понекад наиђу хитни и неодложни послови који надилазе...
Звезда у српској антропонимији: Како су имена добили Звездан, Звена, Звиздана, Стела и Стерија? Знакови и симболи који се доводе у везу са звездама заступљени су код свих народа света. У хришћанској...
Према остацима многобројних веровања, обичаја и обреда везаних за зимски и летњи солстициј, јесењу и пролећну равнодневницу, дознаје се да су стари Срби годишње време одређивали према сунчевом кретању, односно према топлом...
Док су виле одале по свету била су боља времена него сад што су. Беше права благодет и срећа, родна поља и виногради, све напредно и свега доста
У религији старих Словена имала је вода изузетно значајну улогу; постојбина је њихова обиловала великим мочварама, рекама и језерима, па је то одредило и одржало однос према овом елементу и по доласку...
Према народном веровању, чума, морија или зараза долази као божја казна због људских сагрешења. Она живи у сопственој земљи, која је далеко, негде преко мора, а оличена је у сподоби ружне старе...
Васко Попа је свој Белутак спевао још почетком педесетих година прошлог века. Из те песме је, касније, настао и циклус песама, у књижевнокритичкој и књижевноисторијској литератури оцењен као даља разрада откривањем и...
Док су словенски народи у целини задржали старе словенске називе за дане у седмици, као својеврсне културне тековине властитог наслеђа, чиме се у свакодневном саобраћају служе и данас, дотле су остали народи...
Док су се Стари Словени увелико управљали према свом календару, имајући у њему уведене и празнике властитих божанстава, за то време нити је постојао хришћански календар, нити су били утврђени празници у...
