ВЕРОВАЊА-ОБИЧАЈИ

Замак,

Тројанов Град на Церу и вампирске легенде

Тројанов/Трајанов Град је тврђава на планини Церу која се приписује митском бићу цару Тројану/Трајану. Данас је могуће видети остатке некадашњег одбрамбеног зида до којег се стиже шумским путем на 800 метара од...

Крајпуташи

Крајпуташи – сведоци историје и традиције

Као што само име каже, крајпуташи су споменици постављени покрај пута, на њиховим раскрсницама против заборава покојника. По правилу су посвећени пострадалим војницима сахрањеним у далеким земљама или војницима којима се не...

Вештица

Црногорске владике против вештица

Сујеверје, редовни пратилац свих епоха, изгледа да није успело да омађија и црногорске владике. Истраживање историчности појединих мотива, личности и ситуација у Горском вијенцу Петра II Петровића Његоша довело је до проналажења...

Оброчни крстови

Оброчни крстови као места религијских окупљања

Оброци или оброчни крстови су камени крстови на светим местима (оброчиштима) посвећени неком од хришћанских светаца од којег породица или мештани траже заштиту. Оброци су масовно грађени у време турске окупације Србије...

Нова година

Нова српска 7529. година

Када сунце у подне 1. априла… пређе преко Пећке патријаршије почиње ново лето 7529, месеца априла у првом дану, по Српском календару Светог Саве. Тог дана укрсте се северна и јужна енергија...

https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Magura_cave_008.jpg

Данас је субота или безимени дан

Данас је субота, једини несрпски назив дана у недељи. Некада је то био безимени дан, а потом је именован преузимањем из једног туђег језика. Порекло назива показује нашу давну повезаност са другим...

Тора

Свитак… Јевреји и Срби

Чињеница је да постоје само две древне “књиге” чији је садржај остао целовит, списи у којима није ни једно слово променило место. Једна од њих је Тора (хебр. תּוֹרָה — „наук“, “учење“)...

Пси играју покер, Карте, Картање

Седмица која се назива Пасјом

Пасја седмица или Пасја недеља која почиње 12. јануара и траје седам дана у српском народном календару је остатак старе религије предака. Некада се предстојећи празник Светог Василија-Василице у неким деловима Србије...

Стара кућа

Таласон – тајанствени чувар грађевина

О томе како су наши стари бирали место за зидање куће, о старим тајнама зидара и њиховим тајанственим савезницима, таласонима, домовојима и змијама чуваркућама, о обичају узиђивања људи и њихових сенки у...

Михајло Миловановић (1879-1941), Моба

Српски народни обичај моба

Моба је давнашњи народни обичај удруживања рада и најчешћи вид међусобног помагања на селу (макар је некада то био). Реч моба долази од речи молба. Понекад наиђу хитни и неодложни послови који надилазе...

Плес у звездама, Сазвежђе, Звезде

Који од звезда води порекло

Звезда у српској антропонимији: Како су имена добили Звездан, Звена, Звиздана, Стела и Стерија? Знакови и симболи који се доводе у везу са звездама заступљени су код свих народа света. У хришћанској...

Огњиште

Српски календар у српским календарским песмама

Према остацима многобројних веровања, обичаја и обреда везаних за зимски и летњи солстициј, јесењу и пролећну равнодневницу, дознаје се да су стари Срби годишње време одређивали према сунчевом кретању, односно према топлом...

Вила

Омаја

У религији старих Словена имала је вода изузетно значајну улогу; постојбина је њихова обиловала великим мочварама, рекама и језерима, па је то одредило и одржало однос према овом елементу и по доласку...

Код нас и чума слави славу – Ово је чумина слава

Према народном веровању, чума, морија или зараза долази као божја казна због људских сагрешења. Она живи у сопственој земљи, која је далеко, негде преко мора, а оличена је у сподоби ружне старе...

Белутак, Камен, Камење

Снага белутка и Непочин-поље

Васко Попа је свој Белутак спевао још почетком педесетих година прошлог века. Из те песме је, касније, настао и циклус песама, у књижевнокритичкој и књижевноисторијској литератури оцењен као даља разрада откривањем и...

Словенски Адам и Ева у збегу.

Српски и словенски називи за дане у седмици

Док су словенски народи у целини задржали старе словенске називе за дане у седмици, као својеврсне културне тековине властитог наслеђа, чиме се у свакодневном саобраћају служе и данас, дотле су остали  народи...

Андреј Шишкин - Сварог

Древност словенског календара

Док су се Стари Словени увелико управљали према свом календару, имајући у њему уведене и празнике властитих божанстава, за то време нити је постојао хришћански календар, нити су били утврђени празници у...