Алисин Свет иза огледала
Роман „Алиса с оне стране огледала“ представља наставак прве приче и тематски и локацијски је својеврсна њена слика у огледалу. Прича представља мешавину сна и логике, односно, једина логика у њој јесте...
Загонетање или енигматика је рубрика за представљање свих енигматских врста, са словним бројевним или знаковним садржајем.
Роман „Алиса с оне стране огледала“ представља наставак прве приче и тематски и локацијски је својеврсна њена слика у огледалу. Прича представља мешавину сна и логике, односно, једина логика у њој јесте...
Луис Керол у својим књигама открива свет слободне фантазије и хумора обогаћен разним врстама загонетки и стилским фигурама заснованим на поигравању речима. У оба његова широко позната романа „Алиса у земљи чуда“...
У својим књигама Луис Керол открива свет слободне фантазије, хумора и игре речима. Свет маште додатно је богатио разним врстама загонетки и стилским фигурама заснованим на поигравању речима. У оба његова широко...
Крајем 16. и током 17. века у српској књижевности формирао се аутентични стил писања поезије у форми песничких загонетки, односно скривалица. У форми тајног писања песници су поруке скривали на различите начине:...
Представљамо вам четири језичке загонетке или гонеталице чији одговори вас доводе у Свет палиндрома. Загонетка је интернационална и веома стара врста усмене књижевности. Она потиче из најстаријих времена, а доказ за то је...
Венетски напис пронађен на урни под ознаком ЕС 89, данас се чува у националном музеју Атестино у Италији. Његово тумачење путем словенске језичке основе показује да су Срби (Словени, Венети) на северу...
Српски филолог и академик Иван Клајн објављивао је у Политикином забавнику и загребачком Вјеснику чланке са енигматском тематиком, као и загонетке и задатке повезане са језиком. Међу објављеним загонеткама налази се много...
На основу атестинских таблица из предримскога периода нађених на локалитету Есте, југозападно од Падове у Италији, словеначки лингвиста и венетолог академик Матеј Бор открио је словна правила венетског писма и граматике. Матеј...
Амерички писац фантастичних трилера Ден Браун (Dan Brown) има обичај да на задњим корицама својих романа у облику загонетних цифара упути на главну загонетку у роману или да наговести шта ће следеће...
Сава Поповић Текелија (1761 – 1842) је био први Србин доктор права, оснивач једне од највећих задужбина изван Србије – завод Текелијанума, председник Матице српске, племић, трговац, правник, филантроп и ктитор. Као...
Јован Јовановић – Змај (1833-1904) је био један од највећих лиричара српског романтизма. По занимању био је лекар, а током целог свог живота бавио се уређивањем и издавањем књижевних, политичких и дечјих...
Хомер је наводно умро од беса зато што није успео да реши загонетку једног рибара с острва Иос: „Шта смо ухватили, то смо пустили; шта нисмо могли да ухватимо, то смо задржали“ (одговор: буве).
Још у средњем веку у српској књижевности неговао се и веома је цењен био начин писања са структуром акростиха начињеног од почетних слова или речи текста (Наум и Климент Охридски, Константин Преславски,...
Први озбиљнији сакупљачи народних загонетки, бројалица, бајалица и других краћих књижевних врста заснованих на поигравању са речима били су Вук Стефановић Караџић, Вук Врчевић и Стојан Новаковић. Захваљујући њима и њиховим настављачима...
Начин писања са структуром акростиха начињеног од почетних слова или речи текста био је нарочито цењен у српској средњовековној поезији (Наум и Климент Охридски, Константин Преславски, Теодосије, Григорије Цамблак, Марко Пећки…), када...
Исписивање поруке у облику магичног квадрата био је један од најчешће коришћених начина изражавања у симетричној форми, зато што су квадратима кроз векове приписивана магична својства. Они се често могу наћи на...
Магични квадрат је врста укрштених бројева, речи или других симбола у којем је број знакова у сваком поједином реду једнак укупном броју редова. Исписивање поруке у облику магичног квадрата био је један од...
Један од највећих српских песника, Петар Петровић Његош послужио се палиндромима када је у претпоследњој и последњој строфи четврте песме „Луча микрокозма“ именовао три Сатанине слуге, Наполеона, Цезара и Александра Великог. У...