Никита Станеску – Срби

Поделите

Песма „Срби“, чији је аутор велики румунски песник Никита Станеску, представља снажну поетску метафору о историјском удесу, отпорности и духовном идентитету српског народа.

Никита Станеску – Срби; фото: Гемини ВИ

Станеску у овој песми користи мотив „тежине“ која притиска срце народа. Птица, која уместо неба покрива Србију, симболизује историјску невољу, константан притисак или судбину која не дозвољава предах.

Кључна поента песме лежи у дијалогу између човека и птице. Док човек доживљава притисак као гушење и борбу за физички опстанак („Зашто ми ти, птицо, удишеш ваздух?“), птица му открива вишу димензију: „То није ваздух за дисање. Ово је ваздух за певање!“. Ово је дубоко филозофска порука о томе да је српски дух обликован кроз патњу која се преображава у уметност, епско памћење и културу.

Никита Станеску је био велики пријатељ српске књижевности и културе, а ова песма је једно од најлепших сведочанстава тог пријатељства.

Он је Србију видео као простор где се живот не мери само пуким трајањем, већ способношћу народа да у најтежим тренуцима пронађе снагу за „певање“ – односно за стварање, отпор кроз дух и чување идентитета.

Ова песма остаје један од најдиректнијих приказа српског „удеса“ виђеног очима једног од најзначајнијих европских песника 20. века, који је успео да разуме да је српска патња увек била нераскидиво повезана са стваралаштвом и чувањем сопственог бића.

Срби

Нек ђаво носи оног који ће лећи
на српско срце!
Неће уснути ни за трен.
Викнуће великој птици
која је уместо неба
над Србијом:
Гушим се, гушим се!
Зашто ми ти птицо, удишеш ваздух?
А птица ће одговорити:
„То није ваздух за дисање.
Ово је ваздух за певање!“