Никита Станеску – Срби
Песма „Срби“, чији је аутор велики румунски песник Никита Станеску, представља снажну поетску метафору о историјском удесу, отпорности и духовном идентитету српског народа.

Никита Станеску – Срби; фото: Гемини ВИ
Станеску у овој песми користи мотив „тежине“ која притиска срце народа. Птица, која уместо неба покрива Србију, симболизује историјску невољу, константан притисак или судбину која не дозвољава предах.
Кључна поента песме лежи у дијалогу између човека и птице. Док човек доживљава притисак као гушење и борбу за физички опстанак („Зашто ми ти, птицо, удишеш ваздух?“), птица му открива вишу димензију: „То није ваздух за дисање. Ово је ваздух за певање!“. Ово је дубоко филозофска порука о томе да је српски дух обликован кроз патњу која се преображава у уметност, епско памћење и културу.
Никита Станеску је био велики пријатељ српске књижевности и културе, а ова песма је једно од најлепших сведочанстава тог пријатељства.
Он је Србију видео као простор где се живот не мери само пуким трајањем, већ способношћу народа да у најтежим тренуцима пронађе снагу за „певање“ – односно за стварање, отпор кроз дух и чување идентитета.
Ова песма остаје један од најдиректнијих приказа српског „удеса“ виђеног очима једног од најзначајнијих европских песника 20. века, који је успео да разуме да је српска патња увек била нераскидиво повезана са стваралаштвом и чувањем сопственог бића.
![]()
Срби
Нек ђаво носи оног који ће лећи
на српско срце!
Неће уснути ни за трен.
Викнуће великој птици
која је уместо неба
над Србијом:
Гушим се, гушим се!
Зашто ми ти птицо, удишеш ваздух?
А птица ће одговорити:
„То није ваздух за дисање.
Ово је ваздух за певање!“
Никита Станеску, збирка „Београд у пет пријатеља“, Вршац, 1971.
(превод: Адам Пуслојић)

Песник и есејиста Никита Станеску (Nichita Stănescu, 1933-1983) убраја се у највише домете румунске књижевности друге половине двадесетог века.

Никита Станеску (Паул Мецет, 2014); фото: Википедија
За више од две деценије објавио је око 30 књига поезије. Многе од њих су награђиване и превођене на више језика.
Преводио је српске песнике (Васка Попу, Адама Пуслојића…) на румунски језик
Књижевни рад Никите Станескуа карактерише потрага за чистом поезијом, за лепотом складно склопљених речи.
Његова поезија обилује темама љубави, живота, природе и прожета је многим метафорама.
Провејава идеја да је природа метафора свега; у њој је присутно све: рођење, суровост, лепота, живот, смрт…
Отуда и њена свеприсутност у стваралаштву Никите Станескуа.
Далибор Дрекић
Извор. ФБ Адама Пуслојића (Стање ствари)
Сродни текстови:
Сергеј Јесењин о Србима
Хандриј Зејлер – Где је Србима родни завичај?
Виктор Иго – За Србију
Милан Кундера о бомбардовању српских градова 1999.
Срби су највећи борци и демократе Европе – Рут Мичел
Српска се душа не да сецирати – Женина Клапје
Српске војничке приче Хенрика Ангела
Теодосије Мангала о Србима и Србији
Алфонсо Рејес о Србима и Србији
Хенрик Аугуст Ангел – Другови! Косово! Косово!
Српско Светосавље равноапостолско – Френсис Конт
Фридрих Гризендорф – О Српском витешком духу
Храбри и срчани српски народ – Фидрих фон Таубе
Срби верују у снагу разлога и права (Ернест Дени)
Косово је духовна ствар, а духовне ствари сметају – Франц Вебер
Срби имају славну, херојску прошлост – Нобеловац Карл Шпителер
Реч у славу Србије – Жан Дитур
Храброст, човештво и заклетва Срба – Адам Мицкјевич
Јозеф Холичек – Између царства земаљскога и царства небеског
Француз о српској војсци и Србима 1913. године
Алберт Ајнштајн открио кафану и Србе као генијалан народ
Ребека Вест о Србији и српском сељаку
Максим Горки у Србији – Срби су исто толико Руси колико и ми
Достојевски о Србима: Неће много времена проћи и јавиће се спасоносна реакција…
