Финикс древо превисоко

ПОДЕЛИТЕ
Непознати српски писац из XVIII века оставио нам је лепу љубавну песму „Финикс древо превисоко“ у којој дивни соко болује од љубави.
Плава птица

Сирин (Сергеј Соломко); фото: Википедија

Верзију популарне песме грађанске лирике „Финикс древо превисоко“, Миодраг Павловић је преузео из збирке Тихомира Остојића и Владимира Ћоровића.

Финикс древо превисоко
на ком појет дивни соко
Верну своју помињући
и у дневе и у ноћи,
Јер не может прегорети
љубви серца одолети.
Која фајда овог света
и живота скорбна лета?
Византије племенита,
у Европи знаменита,
Пошљи мени медецине,
да ми серце не изгине!
Рубинтово славно лице
љубне моје горличице –
Сладост того может сада
утолети горест јада.
Очи чарне, драги камен,
да утоле љути пламен.
Византије, тебе мољу,
исполни ми моју вољу.
Неверности овог света,
где је мирис красна цвета?
Славна цвета финиксова
жели душа соколова.
Источниче слатчајши,
свега света красњејши,
Где усекну сладост твоја,
да не имам ја покоја?
Ах, жалосна сокол птице,
нек не скорби твоје серце!
Бог ће бити у помоћи,
да ћу верна тебе доћи!

Непознати српски писац (XVIII век)

Антологија српског песништва (Приредио Миодраг Павловић)

Српски књижевници средњег века су писци, преписивачи и преводиоци који су стварали у кругу византијске књижевности на старословенском и српскословенском језику.

Период у који се могу сврстати ови писци обухвата седам векова, од Црнорисца Храбра на прелазу из X у XI век до Гаврила Стефановића Венцловића, који је у првој половини XVIII века писао на измаку српске средњовековне епохе и на почетку српске барокне књижевности.

Поједине средњовековне словенске књижевности, па тако ни српску, немогуће је разматрати одвојено од шире хришћанске заједнице, од узајамних утицаја сродних словенских култура (нпр. Григорије Цамблак и Поп Пеја могу се подједнако оправдано сврстати у више националних књижевности), али ни изван заједничког жанровског и тематског јединства, средњовековног корпуса родова, који вуку своје корене из ранохришћанске књижевности на грчком језику и византијске књижевности средњега века.

Приредио: Далибор Дрекић

Сродни чланци:

Вавилонска кула и схватање језика у старој српској књижевности
“Приношенија“ монахиње Јефимије, прве српске песникиње
Барок пре барока српског песника Миливоја из 1420. године
Почетие свиета – старосрпски текст о стварању света
Песничке загонетке код нас од 16 до 19 века
Доментијан – Реч о Светлости
„Слово о уму“ Светог Саве – осам векова српске поезије
Песмарица Аврама Милетића – најстарији зборник српског грађанског песништва с краја 18. века

Наше објаве можете пратити на фејсбук страницама Расен, КраткословљеСатирање и Свет палиндрома

Поделите


Оставите одговор

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.