Десанка Максимовић – Грачаница
Песма „Грачаница“ Десанке Максимовић је једно од најлепших дела посвећених средњовековној српској архитектури и духовности.
Родољубива поезија
Милан Ракић – На Газиместану
Песма На Газиместану састоји се од две тематске целине: прва о славној српској пр шлости и друга о губљењу родољубивог осећања код младих.
Српско бродовље на мору јадранском (Ј. Ј. Змај)
„Српско бродовље на мору“ јадранском је песма Јована Јовановића Змаја објављена у новосадском часопису Стармали 20. октобра 1887. године.
Добрица Ерић – Плачи вољена земљо
Кроз ову песму Добрица Ерић поставља болно питање о кривици, одговорности и будућности генерација које одрастају под претњом разарања.
Добрица Ерић – Пркосна песма
„Пркосна песма“ представља химну пркоса, поноса и непоколебљиве привржености сопственом идентитету и завичају.
Манојло Ђ. Призренац – Сужањ у туђини
Сам Манојло причаше једног дана: „ Ноћас сам сањао чудноват сан. Нашао сам се у цркви у Призрену, свом родном месту, и ту изиђе пред мене цар Лазар, Краљевић Марко, српски светитељи, патријарси, Митрополити и епископи. Између њих приметих и пок. Митрополита Мраовића. Зачудих се, кад га видех, приступим к њему и запитам га: „Зар Ви нисте умрли, господине?“ „Нисам“, одговори ми, „ја се налазим сада овде.“ И ја клекох пред њега и рекох: „Па молим Вас, оче, благословите ме и учините, да се већ једаред ослободим мојих дугова!“ Митрополит се на то насмеши и рече: „Ни бриге те, синко, на девет дана бићеш свега решен!“
Косово – Стеван Фртунић, 1921.
Песма Косово из 1921. године, непознатог аутора, описује колико је Косово укорењено у постојању српског народа (Стеван Фртунић).
Јован Дучић: Вечној Србији
Песма „Вечној Србији“, представља један од Дучићевих најснажнијих родољубивих и ангажованих текстова насталих у време Другог светског рата.
Матија Бан: Oпомена матери србској
Песма „Опомена матери србској“, коју је Матија Бан написао 1845, представља снажан патриотски позив и уметнички манифест тадашњег времена.
Манојло Ђ. Призренац – Диж’мо, браћо, дјецу нашу!
Манојло Ђорђевић, књижевник, публициста, свом презимену додао је Призренац из љубави и носталгије према родном граду.
Милорад М. Петровић – Душаново крунисање
Песма „Душаново крунисање“ представља епско-лирски приказ проглашења Душановог царства на Васкрс 1346. године у Скопљу.
Десанка Максимовић: Жао ми је човека
У антиратној поеми „Жао ми је човека“ Десанка Максимовић помирује два тешка осећања: дужност према домовини и неизмерну људску саосећајност
Матија Бан: Призрену
Песма „Призрену“ Матије Бана представља снажан романтичарски израз 19. века, прожет дубоком емоцијом према прошлости и судбини српског народа.
Душан Васиљев – Човек пева после рата (1920)
Душан Васиљев пева против рата, указујући на то да рат не разара само градове, већ и дух, морал и саму суштину човечности
Здравица народу српском (Љубивоје Ршумовић)
„Здравица народу српском“ представља једну од најснажнијих и најлепших модерних химни животу, опстанку и породици
Србин Србима на части захваљује – мало позната Његошева пјесма
Песма „Србин Србима на части захваљује“ представља снажну и емотивну манифестацију братске љубави, гостопримства и српског народног јединства
Петар Петровић Његош – Моје племе сном мртвијем спава
Целокупно Његошево песничко дело прожето је, без сваке сумње, српством, које је у функцији конституисања националне идеологије.
Добрица Ерић – Сви моји преци
Песма „Сви моји преци“ Добрице Ерића дубоко је укорењена у традицију, православље и свест о непрекинутом ланцу генерација које чине српски народ
Десанка Максимовић: Балканац
Песма „Балканац“ у којој је Десанка Максимовић опевала наше врлине и ширину душе у Бугарској је исто толико популарна колико и код нас
