Десанка Максимовић – Грачаница
Песма „Грачаница“ Десанке Максимовић је једно од најлепших дела посвећених средњовековној српској архитектури и духовности.
Песма „Грачаница“ Десанке Максимовић је једно од најлепших дела посвећених средњовековној српској архитектури и духовности.
Песма На Газиместану састоји се од две тематске целине: прва о славној српској пр шлости и друга о губљењу родољубивог осећања код младих.
„Српско бродовље на мору“ јадранском је песма Јована Јовановића Змаја објављена у новосадском часопису Стармали 20. октобра 1887. године.
Кроз ову песму Добрица Ерић поставља болно питање о кривици, одговорности и будућности генерација које одрастају под претњом разарања.
„Пркосна песма“ представља химну пркоса, поноса и непоколебљиве привржености сопственом идентитету и завичају.
Сам Манојло причаше једног дана: „ Ноћас сам сањао чудноват сан. Нашао сам се у цркви у Призрену, свом родном месту, и ту изиђе пред мене цар Лазар, Краљевић Марко, српски светитељи, патријарси, Митрополити и епископи. Између њих приметих и пок. Митрополита Мраовића. Зачудих се, кад га видех, приступим к њему и запитам га: „Зар Ви нисте умрли, господине?“ „Нисам“, одговори ми, „ја се налазим сада овде.“ И ја клекох пред њега и рекох: „Па молим Вас, оче, благословите ме и учините, да се већ једаред ослободим мојих дугова!“ Митрополит се на то насмеши и рече: „Ни бриге те, синко, на девет дана бићеш свега решен!“
Песма Косово из 1921. године, непознатог аутора, описује колико је Косово укорењено у постојању српског народа (Стеван Фртунић).
Песма „Вечној Србији“, представља један од Дучићевих најснажнијих родољубивих и ангажованих текстова насталих у време Другог светског рата.
Песма „Опомена матери србској“, коју је Матија Бан написао 1845, представља снажан патриотски позив и уметнички манифест тадашњег времена.
Манојло Ђорђевић, књижевник, публициста, свом презимену додао је Призренац из љубави и носталгије према родном граду.
Песма „Душаново крунисање“ представља епско-лирски приказ проглашења Душановог царства на Васкрс 1346. године у Скопљу.
У антиратној поеми „Жао ми је човека“ Десанка Максимовић помирује два тешка осећања: дужност према домовини и неизмерну људску саосећајност
Песма „Призрену“ Матије Бана представља снажан романтичарски израз 19. века, прожет дубоком емоцијом према прошлости и судбини српског народа.
Душан Васиљев пева против рата, указујући на то да рат не разара само градове, већ и дух, морал и саму суштину човечности
СВИ МОЈИ ПРЕЦИ Сви моји Преци, које често сањам Били су Срби, и ја им се клањам. . Полуписмени тежаци, горштаци И горосече, али православци. . Хвала им што нам кроз љуте...