Здравица народу српском (Љубивоје Ршумовић)

Сигурно најпознатија здравица у српском народу, она која се радо рецитује и понавља у свим приликама, која натера око да засузи, браду да заигра, срце да се испуни поносом кад погледамо своју породицу и децу – Ршумова здравица српском народу.

Љубивоје Ршумовић – Здравица народу српском

Народе нека ти здравица ова
Буде уместо благослова
Што год радио деца ти се рађала

И када певао
И када сневао
И када мукама одолевао
Деца ти се рађала

И када ратио
И када патио
И када памтио па вратио
Деца ти се рађала

Није богат ко има волова
Већ кћери и синова
Није силан ко има пушака
Већ колевки

Нек љубав надјача
Нек не буде плача
Осим дечјег

Силни нек се свађају
Слаби погађају
А теби нек се рађају

И када кадио
И воћке садио
Па и кад се љутио и богорадио
Деца ти се рађала

А даће Бог
Да роди зоб
И узри клас
Па да буде и за коње и за нас

И када свеца славио
И када школу правио
И кад се у чуду чудом бавио
Деца ти се рађала
Народе српски
Амин
Даће Бог

Љубивоје Ршумовић

Централни мотив песме је стих који се изнова понавља као молитва: „Деца ти се рађала“. За Ршумовића, демографски опстанак, младост и нови живот представљају једину праву победу и одговор на све историјске недаће.

Песник дефинише богатство и снагу кроз традиционалне, али суштинске вредности. Право богатство нису материјална добра нити стока („Није богат ко има волова / Већ кћери и синова“), а истинска моћ не лежи у оружју већ у колевкама („Није силан ко има пушака / Већ колевки“).

Песник обухвата целокупно животно искуство једног народа — од радости, певања, слављења светаца и сађења воћки, па све до тешких времена ратовања, патње, мука, па чак и грехова или љутње („И када патио / И када памтио па вратио“). Без обзира на околности, порука остаје иста: живот мора да се настави кроз потомство.

Стихови „Нек љубав надјача / Нек не буде плача / Осим дечјег“ и „Силни нек се свађају / Слаби погађају / А теби нек се рађала“ позивају народ да се не обазире превише на глобалне сукобе моћника, већ да се окрене себи, својој породици и стварању будућности.

Назив песме у потпуности одговара њеном садржају. Песма је написана у форми традиционалне српске здравице (наздравице), упућене народу са жељом за добро здравље, срећу и напредак.

Ршумовић користи једноставан, народни језик, близак сваком човеку. Рима је динамична, а ритам је полетан, што песми даје усмену, рецитаторску црту која подсећа на народну поезију и епске десетерце преточене у савремени лирски израз.

Завршетак песме („А даће Бог… Амин / Даће Бог“) даје јој снажан молитвени карактер, повезујући земаљску борбу за опстанак са вером у божију помоћ и плодност земље.

 

Леми и Ршум – Деца ти се рађала – Здравица народу српском

 

Љубивоје Ршумовић

Љубивоје Ршумовић (Љубиш, 1939.) српски је књижевник и песник, истакнути дечји писац и аутор дечјих емисија. Написао је преко 90 књига, углавном за децу. 

У Београду је Љубивоје Ршумовић упознао Душка Радовића, под чијим утицајем је почео да пише песме за децу.

Радио је на Радио Београду, затим на Телевизији Београд, где је био аутор емисија за децу „Хиљаду зашто“, „Двоглед”, „Хајде да растемо“ и „Фазони и форе“. 

Далибор Дрекић

Сродне објаве:

Један српски сан
Добрица Ерић – Пркосна песма
Авдо Карабеговић Халидбегов: У очи Видова 1898.
Петар Кочић: Слободи
Јован Дучић: Вечној Србији
Матија Бан: Oпомена матери србској
Јован Сундечић – Поред брата брат
Србин Србима на части захваљује – мало позната Његошева пјесма