Данило Бата Стојковић – Балканска Правила

Поделите
Представљамо део чувеног монолога из филма „Балканска правила“ (1997), у режији Дарка Бајића, у којем је дата оштра критика менталитета овдашњег човека. Изговара га легендарни српски глумац Данило Бата Стојковић у улози Илије Короловића.
Данило Бата Стојковић - Балканска Правила

Данило Бата Стојковић – Балканска Правила; фото: Гемини ВИ

Ова улога Бате Стојковића остала је упамћена као једна од најснажнијих и најдубљих критичних позоришних и филмских исповести о балканском менталитету у савременој кинематографији.

Овај свет је подељен оштро на два дела

– На будале и на оне који трпе.

Пуно је будала овде, и лаковерних људи које је лако купити, и још лакше завести.

Ти „домаћини“ мисле да је њима дато да потроше, као своје, све време једног народа, као да иза њих више ништа не може да се догоди.

А овај простор је шкрт када треба да изнедри човека са мисијом, човека даровитог, који може да види бар један век унапред.

Зато се овде стално страда. живи се стихијски, примитивно, и сви непрестано страдамо.

Ах, Балкан…“.

Данило Бата Стојковић (Балканска Правила)

Украс 1

Видео:

Монолог почиње оштрим резом и резоткривањем сурове стварности у којој је друштво подељено на „будале и оне који трпе“. Овим се указује на мањак среће и простора за праведне и слободне људе.

Текст оштро критикује лаковерност, примитивизам и стихијски начин живота, као и лажне „домаћине“ који мисле да им је дата моћ да неограничено троше време и судбину читавог једног народа, без свести о будућности.

Завршница са уздахом „Ах, Балкан…“ сумира дубоку сету, историјски трагизам и непрестано страдање ових простора који тешко рађају визионаре и људе способне да виде даље од тренутка.

Данило Бата Стојковић

Неке од својих најбољих улога имао је радећи са редитељем Слободаном Шијаном, а који је био најуспешнији када је радио са сценаријима Душана Ковачевића.

Шијан, који је претходно радио са Стојковићем у неколико телевизијских продукција, дебитовао је на великом платну филмом „Ко то тамо пева“ (1980), комедијом смештеном пред почетак Другог светског рата у ондашњој Југославији.

Од улога осталих глумаца у филму, Стојковић се истицао улогом путника германофила. „Ко то тамо пева“ је био велики критички и комерцијални успех и освојио је две награде на филмском фестивалу у Монтреалу.

Стојковић се појавио у улози алкохоличара у филму „Посебан третман“ Горана Паскаљевића, а затим је поново радио са Шијаном у комедији „Маратонци трче почасни круг“. Филм, који прича о породици гробара у сукобу са породицом локалних пљачкаша, био је још један успех за Стојковића и Шијана и задржао је култни статус до данашњих дана.

Након неколико мањих улога, од којих се издваја улога директора школе у филму „Идемо даље“, Стојковић је глумио у три филма у којима је тумачио ликове који су била сатира на комунистичке идеале „партијског човека“ или „марксистичког револуционара“.

Данило Бата Стојковић - Балканска правила

Данило Бата Стојковић – Балканска правила; фото: јутјуб снимак

Прва у низу је била улога Бабија Пупушке у Шијановом филму „Како сам систематски уништен од идиота“ (1983), у коме се ради о човеку који креће у трагање за сродном душом након што је чуо, за њега шокирајућу, вест о убиству Че Геваре.

Почев од овог филма, Стојковић се усавршио у тумачењу улога са „очинском фигуром“, па је имао још једну сјајну улогу у филму „Варљиво лето ’68“ Горана Паскаљевића. Стојковић је глумио строгог оца марксисту, који није могао да поднесе да се догађаји из 1968. одвијају пред његовим очима.

Уједињујући свој таленат са талентом Душана Ковачевића, Бата Стојковић је 1984. године извео по многима своју најбољу улогу у филму „Балкански шпијун“, који су режирали заједно Божидар Николић и Душан Ковачевић.

У овом филму, Стојковић је глумио Илију Чворовића – бившег, сада притајеног, стаљинисту који је због тога провео године у затвору и сада болује од параноје и види шпијуне свуда око себе.

Украс 1

Повезани чланци:

Графити велеграда
Иво Андрић о брбљању
Не знам, никада нисмо ратовали против Руса
A после нам неко крив, је ли!? (Петар Божовић: Ноћ у кући моје мајке)
Нобел добио Дилана, а Аристотел се запрепастио
Баците коску да Шарпланинци постану нација!
Радован Дамјановић – Људи ништа не знају

Поделите

Оставите одговор

Discover more from РАСЕН

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading