Српско бродовље на мору јадранском (Ј. Ј. Змај)
Српско бродовље на мору јадранском је песма Јована Јовановића Змаја објављена у новосадском књижевном часопису Стармали 20. октобра 1887. године.

Јадранска стража, серија поштанских марки поводом 20 година од ослобођења нашег мора
![]()

Д. И. Медењак, Стража на Јадрану. фото: Википедија
Српско бродовље
на мору јадранском
.
На јадранском мору
Српски чили броди.
— Има л’ српске душе
Којој то не годи?
.
На јадранском мору
Српска бела једра.
— То милином неком
Надима нам недра.
.
То се само спрема;
Још готово није.
Прионимо, Срби,
Да буде што прије.
.
Јован Јовановић Змај
Стармали, година 1, број 29. У Новоме Саду 20. октобра 1887. године
Јован Јовановић Змај, Сабрана дела – Том 2, 1933.

Јован Јовановић – Змај (Нови Сад, 6. децембар 1833 — Сремска Каменица, 14. јун 1904) је био један од највећих лиричара српског романтизма.

Јован Јовановић Змај (Урош Предић); фото: Википедија
По занимању био је лекар, а током целог свог живота бавио се уређивањем и издавањем књижевних, политичких и дечјих часописа.
Најзначајније Змајеве збирке песама су „Ђулићи“ и „Ђулићи увеоци“, прва о срећном породичном животу, а друга о болу за најмилијима.
Поред лирских песама, писао је сатиричне и политичке песме, а први је писац у српској књижевности који је писао поезију за децу.
Јован Јовановић Змај је први писац у српској књижевности који је писао песме за децу, ризница „Смиље“ садржи песме са богољубивим и родољубивим темама, које су прави дар у српској књижевности за децу.
Деца ће из њих сазнати како ваља подносити невоље, помагати ближњима, радовати се животу, природи, потоку и цвету, благодарити за све, поштовати старије, волети своју отаџбину, како се молити и уздати у Бога.
Сремска Каменица је некада носила име Змајева Каменица, у част Јована Јовановића Змаја.

Стармали;
Сродни чланци:
Крај мора – Јован Дучић
Пилипенда: муке српске далматинске
Срби са Јадранског мора (Лудвиг Салватор)
О приморским Србима
Манастир Богородица Стонска на Пељешцу (13-14 век)
Седам векова манастира Крупа у Далмацији (1317-2017)
Локрумски фалсификати – Кривотворење повеља српских владара
У Дубровнику је 1890. 87% становништва говорило српски
Срби из Пераста у запису из 1698. руског грофа Толстоја
Рашки попови у Херцег Новом 1647. године
Прва српска тробојка на војној тврђави у Боки
Наше објаве можете пратити на ВКонтакте, Телеграм, Whatsapp, X и Линкедин страници, као и на фејсбук страницама Расен, Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома
