Баук у српским веровањима

Баук се у народу замишља као страшило у животињском облику, које својом појавом улива страх малој деци, па и одраслима: „Ето баука!“

Баук у српским веровањима; фото: Гемини ВИ

„Дете се уводи у културу и страшењем митолошким бићима.

Код свих словенских народа постоји низ персонификација које служе само за страшење деце (да не плачу, да не праве неред у кући, да се не купају у реци када је то ризично, да не иду сама у шуму, да не прилазе бунару, да не газе жито или грашак, да посте, уче молитве, да не псују итд.), нпр. код Срба – баук, бабучка, баба рога“

О бауку се у нашем народу много говори, па ипак о њему имамо врло мало скупљених података из народног предања. Управо, за баука се зна, позната је употреба те речи, али би ретко ко могао да објасни: шта је баук.

забележили смо нешто више података о бауку у Гружи. Према тамошњем казивању, баук је трапаво и дебело плашило (биће), које се крије у мраку по кутовима, рупама и потоцима и тамо чека непослушну децу да их удави. Баук бежи од ватре и од светлости уопште. Кад дете пати „од страве“ (страха), а нарочито кад помиње баука или казује да га гони баук, треба га накадити на диму од медвеђе длаке, па ће га „страва“ пустити.

Баук се дању крије по угловима запустелих кућа, рупама и мрачним местима, отуда вреба жртву да је уграби, однесе, удави и прождере: „Погле, отац, крај шуштава луга, зар не видиш ноћнога баука. Око куле шикарје порасло, у шикарју вуци и бауци. Лисна горо, ватром сагорела, (јер) у теби нигде ништа нема… нити вука, нит’ љута баука.“

У једној дечјој народној успаванци мајка пева детету: „Несанке ти вода однијела, гдено нема вука ни баука.“ Баук се гони виком, лупањем и светлошћу, а тако се гоне и медведи.

Бауков ономатопејски израз „бау“, његов трапави ход „бауљање“, по којима је и настао назив баук, његова места пребивања, прождрљивост и друге особине упућују на то да се бауком називао медвед, а не вук, како мисле неки писци.

Назив медвед није се спомињао да се не би деца плашила, па се место њега употребљавао хипокористик баук, као што се употребљава за змију, лисицу, вука и друге зверове.

Баук у српским веровањима; фото: Гемини ВИ

Медвед је данас ретка звер у нашим планинским крајевима, а у неким се о њему зна само по предањима. Али се свуда зна да је то опасна звер: „Село јаче од медведа“.

Зато се у народу његов назив замењивао еуфемизмом баја, баук. Остатак релативно старијег, могућно и прастарог страха од медведа одржао се у обичају и светковању Мечкиног дана (30. XI).  

Народна загонетка

– Отуд иде баук, стаде деце јаук?

Одгонетка: Ораси

Топографија

Колико је веровање у баука распрострањено међу Србима показују и бројни топоними, попут Баукове главице у Херцеговини.

У популарној култури

Баук се користи као превод енглеске речи goblin у српским издањима дела Џ. Р. Р. Толкина, која су први превели Мери и Милан Милишић.

Такође се користи као превод енглеског надимка The Imp у српском издању Песме леда и ватре, које је превео Никола Пајванчић. Баук се још користи и као превод енглеске речи ogr у серијалу цртаних филмова Шрек.

Прирњдио: Далибор Дрекић

извори:

Шпиро Кулишић; Петар Ж Петровић; Никола Пантелић. Српски митолошки речник (на језику: Српски). Београд, 1970.

Љубинко Р. Раденковић, Словенска народна демонологија на синхроном и дијахроном плану, Зборник Матице Српске за славистику, 83, Нови Сад, 2013.

Вила, лист за забаву, књижевност и науку 3, свеска, Београд, 1867.

Википедија

Сродни чланци:

Пређашњи људи
Вилинско или врзино коло
Време кад су виле господариле пространствима
Таласон – тајанствени чувар грађевина
Црногорске владике против вештица
Тројанов Град на Церу и вампирске легенде
Омаја
Код нас и чума слави славу – Ово је чумина слава
Воденице Божје и Ђавоље
Немушти и козарски језик у српском народном предању