Добрица Ерић – Сви моји преци

Песма „Сви моји преци“ Добрице Ерића, из 1993. године, представља снажну поетичку и духовно-националну синтезу овог знаменитог песника. Она је дубоко укорењена у традицију, земљу, православље и свест о непрекинутом ланцу генерација које чине српски народ.

Добрица Ерић – Сви моји преци; фото: Гемини ВИ

Добрица Ерић кроз ову песму пева о вечности народа, о нераскидивим породичним и духовним спонама, остављајући аманет да се порекло, вера и земља не смеју заборављати ни у најтежим историјским тренуцима.

СВИ МОЈИ ПРЕЦИ

Сви моји Преци, које често сањам
Били су Срби, и ја им се клањам.
.
Полуписмени тежаци, горштаци
И горосече, али православци.
.
Хвала им што нам кроз љуте године
Сачуваше ова брда и долине
.
По којима се још разлеже јека
Од Њине песме, псовке и лелека
.
И рађају воћке, које посадише
Ти стари воћари, Те бивше радише.
.
Сад су Прах, помешан са земљом и песком
Мир Душама њиним у Царству небеском!
.
И ја, Њин потомак и дужник, од главе
До пете, земљољубац и ђак Светог Саве
.
Желим да проживим, остарим и умрем
У Земљи Србији и да будем грумен
.
Ове Земље, о којој певам без предаха
И у којој светли Прах мојих Предака!
.
И моји потомци, ђаци, земљоделци
И војници, Срби су ко и моји Преци.
.
Благолики, мекодушни тврдоглавци
И груборечићи, али светосавци.
.
Ако ову дугу зиму зла презиме
Сачуваће своје име и презиме.
.
Хвала им што бране Гробове од траве
А кућни праг и славски колач од троглаве.
.
Благосиљам им софре и колевке
Захвалан што смем изаћи пред Претке.
.
Нек им се димљаци на кућама диме
Све док укућани славе Крсно име!
.
А ја, њин предак, слуга без ајлука
И без газде, песмољубац и ђак Хромог Вука.
.
Желим да проживим, остарим и умрем
У Земљи Србији и да будем Грумен
.
Ове земље, о којој певам без предаха
И у којој светли Прах наших Предака!

Добрица Ерић, 1993.

Песма почиње и завршава се снажним осећањем поштовања према прецима који су били „полуписмени тежаци, горштаци и горосече, али православци“. Песник наглашава своју улогу као духовног дужника оних који су сачували ове просторе, посадили воћке и оставили завештање. Централна жеља песника јесте да и сам постане „грумен ове земље… у којој светли Прах мојих Предака”.

Ерић себе дефинише као „ђака Светог Саве”, чиме наглашава духовни и морални темељ свог идентитета. Потомоци су описани као „благолики, мекодушни тврдоглавци / И груборечићи, али светосавци”, чиме песник слика аутентичан народски портрет – спој сурове животне борбе и унутрашње племенитости.

Настала у време великих искушења и ратних сукоба на просторима бивше Југославије, песма носе снажну ноту опстанка. Стихови „Ако ову дугу зиму зла презиме / Сачуваће своје име и презиме“ представљају позив на духовну и националну издржживост пред налетом историјских недаћа.

„Ми смо њихови потомци“ – ликови наших најзначајнијих личности из наше историје, владара, светитеља, научника, уметника, књижевника; рад академског сликара Слободанке Бобе Тодоровић; фото: СПЦ.рс

Песник благосиља потомке који бране „гробове од траве”, кућни праг и славски колач, истичући значај Крсног имена (славе) и опстанка огњишта.

У другом делу песме, песник за себе каже да је „ђак Хромог Вука” (Караџића), чиме подцртава своју оданост народном језику, усменом стваралаштву и духу српског села које је извор свеколике културе.

Ерић користи изворни, народни језик, пун архаизама, сликовитих израза (горосече, земљољубац, софре, ајлук) и ритмичних рима које подсећају на народну поезију и епски десетерац или осмерац претакан у лирску форму.

Песма почива на симетрији и цикличној затворености — вези између прошлости (преци), садашжности (песник) и будућности (потомоци), при чему је корен свега везан за завичајну земљу и небеску перспективу („Царство небеско“).

Добрица Ерић (1936-2019) Рођен је у селу Доња Црнућа у Горњој Гружи (код Горњег Милановца). Родитељи — шумадијски сељаци Милош и Радмила.

Завршио четири разреда основне сколе у Враћевшници и опробао срећу — како сам каже — у многим занатима… Својим богатим стваралаштвом на својеврстан начин обележава живљење на шумадијском и српском простору.

Он је песник, прозни и драмски писац, лирски здравичар Груже, сликар природе, села, детињства и љубави. Незаобилазан је у антологијама и уџбеницима. Пише поезију и прозу, сарађује у бројним листовима и часописима и често говори своје песме у разним приликама.

Аутор је више романа, пет књига лирске прозе, 23 збирке песама, пет позоришних драма, преко 40 књига за децу. Заслужни је уметник града Београда.

Добрица Ерић – Сви моји преци; фото: Јутјуб снимак

Прву збирку песама објавио 1959. године а до данас више од стотину књига поезије, прозе, антологија, сликовница… Дела су му продата у тиражу од милион примерака. Доста их је преведено на светске језике.

Песме су му ушле у читанке, антологије, школске лектире. За многе су композитори написали музику. У јавним наступима — на ТВ, на вечерима поезије и другим приредбама он своје песме не чита, он их говори, јер их готово све зна напамет.

Са Д. Витошевићем припремио је антологију — „Орфеј међу шљивама“ (1963), а самостално приредио антологију —  „Да сабљама земљу дијелимо“ (1994).

Добитник је низа значајних награда и признања: Младо покољење, Горанов венац, Награда Змајевих дечјих игара, Невен, Вукова Награда.

Сродни чланци:

Добрица Ерић – Пркосна песма
Добрица Ерић – Плачи вољена земљо