Деце је све мање, а паса све више
Дошла су друга времена. деце је све мање, а паса све више. Пси су углавном расни, а деца су наша, домаћа и дивља.
Дошла су друга времена. деце је све мање, а паса све више. Пси су углавном расни, а деца су наша, домаћа и дивља.
Од паса не треба ништа и никога стварати, они се рађају и умиру као пси. А од деце треба стварати људе, што је скоро немогуће. Никад вам жена не може родити тако квалитетно дете, каквог пса можете купити.
Од детета никад нећете створити пса, а пас вам може постати више него дете. Са псом морате у шетњу, што само може користити вашем здрављу. Према детету немате таквих обавеза. Наилази неко пасје време, у најбољем смислу те речи.
Душко Радовић
Душко Радовић
Душан „Душко“ Радовић (Ниш, 29. новембар 1922 — Београд, 16. август 1984) је био српски песник, писац, новинар, афористичар и ТВ уредник.
Најширој публици је познат по афоризмима којима је будио Београђане на таласима Радија „Студио Б“, који су касније објављени у три књиге „Београде добро јутро“.
Био је главни уредник „Пионирских новина“, уредник Програма за децу Радио Београда, уредник Програма за децу Телевизије Београд, уредник листа „Полетарац“, новинар „Борбе“ и (од 1975. године) уредник Студија Б.
Његова емисија „Београде добро јутро” почела је да се емитује јула 1975. године на Студију Б. Била је укинута 1982. године, када су одређени чланови владајуће партије окарактерисали Душкове афоризме као „политичке поруке са израженом моралистичком и демагошком позадином”.
Приредио: Далибор Дрекић
Сродни чланци:
Књига српског афоризма „Један за све“
Графити велеграда
Сатира у сукобу између традиционалног и модерног
Како разликовати волове од посланика – сатира 19. века
Краљица Наталија писала афоризме, а Милош Обреновић наручивао карикатуре
О љубопитљивости и питољубивости
Сатиричар Раде Јовановић
Наше објаве можете пратити на ВКонтакте, Телеграм, Whatsapp, X, Линкедин и фејсбук страницама Краткословље и Сатирање
Pasije vreme , u najboljem smislu te reci , ali i u najgorem smislu , daleko doseze zloba u ljudima , sto je veoma tuzno .
Iskreno .Samo sam jednom imao vlastitog psa i zajedničko dete. Volim zivotinje ali bih voleo da pasa bude sto manje a dece sto vise. Zivim na Novom Beogradu, i srećan sam, što mislim, da je jos uvek na tom delu kugle zemaljske, broj dece, za zeru, veci od broja pasa. Zao mi pasa svih rasa. Oni, deca i psi, na njihovu nesreću, ne mogu birati skim, gde, kako i zasto postoje. Samo bih voleo da oni koji vole decu prema psima budu više detinjasti,uz uslov da oni koji imaju pse za decu bude više covecni. Zivele kukuvije, sva pernata živina, leteća i hodajuca… A psi su najbolji Covekov prijatelj… Nadam se da ce i deca, vo vjeki vjekov, ostati UKRAS SVETA.
VOLIM I JA VAS.