Српска Средњовековна црква у Разићима код Коњица

Поделите

Српска средњовековна црква у Разићима код Коњица са бројним мраморима у околини евидентирана је као национални споменик Босне и Херцеговине. Подручје Коњица у време њеног настанка било је под влашћу српских владара.

Српска Средњовековна црква у Разићима код Коњица; фото: ВИ

Српска средњовековна црква у Разићима код Коњица откривена је током археолошких ископавања које је спровео Земаљски музеј у Сарајеву у периоду од 5. до 10. августа 1956. године. Истраживачке радове на локалитету „Црквина“ обављали су Марко Вего, Димитрије Сергејевски, Паве Анђелић и Анте Кућанин.

У 13. веку и све до почетка 15. века село Разићи се налазило у Жупи Ком, где су обласни господари били Санковићи. Славили су Ђурђевдан и Аранђеловдан, па није искључено да су сачували стару традицију и да је црква у Разићима била посвећена поменутим свецима.

У свом истраживачком извештају, Марко Вего је навео да се део материјала чува у Народном музеју, а део се налази на лицу места.

Зидови су углавном били грађени од тесаног облутка, а нешто и од ломљеног камена (под). Радове су вероватно изводили локални мајстори. Кречњачки блокови су коришћени за праг, оквире врата и довратнике.

Лапор (миљевина) је коришћен тамо где је био потребан правилан облик, нпр. за проповедаоницу, за плутеје, за пиластре и за друге орнаментоване делове.

Малтер је коришћен у великим количинама (судећи по остацима). Зидови су били малтерисани изнутра.

Кров је био од дрвета. Простор на спољашњој страни зидова цркве био је калдрмисан са свих страна.

Сви профилисани фрагменти, осим портала, као и они са орнаментиком, носе карактеристике рустичне романике.

Унутрашњи камени део клупе у светилишту има на горњој површини урезан двоструки крст. На једној широј страни израђен је пластични орнамент са угловима који су слични палмети. Гране палмете су израђене у седам редова.

Црква је била једнобродна, са полукружном апсидом. Димензије без апсиде су 11,07 x 5,93 м. Оријентисана је ка истоку. Улаз у цркву је са западне стране. Унутрашњост цркве је била подељена на три просторије: нартекс, наос (лађа), презвитеријат (светилиште).

Испред црквених врата лежали су један камени довратник и један камени надратник, од којих је један био дужи, а други краћи. Довратник је дугачак 200 цм, широк 50 цм, дебљине 24 цм. На спољној површини налазе се четири профилисана жлеба.

У нишама је чуван део људских костију, које према смештају, према црквеним правилима, потичу од једног или два свеца или мученика. Додаци певачеве главе и семена плодова указују на стари словенски обичај.

Занимљиво је представљање ове цркве на две странице Википедије – босанској и српско-хрватској. Главни извор на који се аутори позивају је извештај Комисије за очување националних споменика Босне и Хрцеговине. Упркос томе, на обе странице избегнут је кључни податак из тог документа који одређује верску припадност ове цркве – што је најважнији податак када се представља један верски објекат. Цитирани делови из документа који недостају на Википедији подебљани су, уз наду да ће текст бити исправљен и усклађен са документом.

„На основу наведених чињеница може се закључити да је црква у Разићима служила вјероватно источном (православном) обреду јер западна (католичка) црква у ово вријеме (XII—XIII в.), нема ниша као што су евидентиране у Разићима, нити ставља реликвије изван олтара.“ (2)

Томе у прилог иду и хисторијски подаци Жупе Ком, која је у XII. веку припадала Подгорју, којим су владали већином српски владари, а нарочито Немањићи до напуштања Хумске земље иза 1322. године. (2)

У опису споменика постоји додатни опис мрамора са напоменом да је „подручје коњичке опћине – са 3018 регистрираних споменика – спада у територије које имају највећи број стећака у Босни и Херцеговини.“

Приредио: Далибор Дрекић