Позив папе на крсташки рат против Срба из Босне и Славоније 1356.
Писмо Папе Иноћентија VI из 1356. фалсификовано је у историјској науци, чиме je уклоњен доказ да у 14. веку у Босни и Славонији живе Срби
Средњовековна Босна
Натпис Вигња Милошевића – Српски споменик код Широког Бријега
Натпис Вигња Милошевића је средњевековни надгробни споменик хумског племића исписан западносрпском ћирилицом.
Покатоличавање задарске браће Матеја и Аристодија 1200. године
Прича је заснована на сведочењу Томе Архиђакона о судбини двојице браће из Задра, од којих се један звао Матеј, а други Аристодиј.
Људевит Посавски и Срби у Босни и Далмацији 822. године
Анали франачког краљевства наводе да је кнез доње Паноније Људевит Посавски суочен с поразом од Франака 822, године побегао код Срба у Босну,
Босански дипломата Прибислав Похвалић свој језик звао је српским
Прибислав Похвалић (1406-1438) дипломата босанске племићке породице Косача. у писмима, писаним ћирилицом свој језик назива српским
Војислав Мистовић – Трагом једне карте
У времену суровог отимања Косова и Метохије ваља се присјетити чија је била земља Албанија која је одлуком великих сила настала 1912. године.
Штросмајеров јуриш на Босну и сламање фрањеваца
Босански фрањевци, до оног времена независни и слободоумни. нису знали за Хрвате, нити имали икакве везе са њиховим клиром.
Ватиканска документа о Србима у Далмацији
Никодим Милаш је забележио да је у XIV столећу српски краљ Твртко преселио у Далмацију, која је била ретко насељена, десетине хиљада Срба:
Ћирилица – тајно писмо босанских бегова
Курзивна ћирилица као облик тајне коресподенције кришом је преношена само најстаријем сину и тако се задржала у употреби све до 1878. године
Добојска тврђава Градина
Добојска тврђава или Градина је средњовјековни град из 13. вијека који је саграђена на брду изнад долине ријеке Босне
Најстарији извјештај о стећцима у сјевероисточној Босни
Бројно стање стећака на територији Босне и Херцеговине дознаћемо тек кад Завод за заштиту употпуни своју евиденцију и објави резултате.
Камена или „судачка“ столица из Ошанића код Стоца
Предања камене столице називају судачке и судијске столице. На њима су сједили средњовјековни феудалци док су обављали јавна суђења
Камене столице и тајанствена кугла у подручју Жепе
Остаци средњовековног града Вратар још су добро видљиви, а пажњу посетилаца привлаче „краљев сто“ или велика столица и мала камена столица.
Становници средњовековне Босне славили су крсну славу
Тако нпр. обласни феудалци Санковићи, браћа Бељак и Радич, у повеље из 1391. године, спомињу као своју славу св. Ђурђа и арханђела Михајла
Почетие свиета – старосрпски текст о стварању света
Почетие свиета је текст којим се ,,нео-богомили“ неправедно служе у сврху доказивања некакве “богомилске“ средњовековне историје Босне и Херцеговине
