Натпис Вигња Милошевића – Српски споменик код Широког Бријега

Мрамор Вигња Милошевића је средњевековни надгробни споменик хумског племића из 1404. године, са натписом исписаним западносрпском ћирилицом. Текст натписа је на архаичном западноштокавском дијалекту српског језика икавског изговора. Овај мрамор је један од српских писаних споменика који се налазе на квазинаучној листи поклоника идеје о хрватској ћирилици.

Текст се налази на дну мрамора, који је откривен 1983. године у некрополи Липовци, на пољу уз сеоски пут који води према насељу Поткрај. Локалитет Липовци налази се западно од данашњег села Кочерин, девет километара од Широког Бријега.

Мрамор је иклесан 1404. или 1405. године. Кочерин је у време Вигња Милошевића био у саставу хумске земље под влашћу Косача, српској средњовековној племићкој породици, која је крајем 14. и током 15. века била једна од најзначајнијих великашких породица у Краљевини Босни.

Косаче су успоставили сопствену херцешку власт у новоствореном Војводству Светог Саве. По њиховој херцешкој титули, настао је назив „Херцеговина Светог Саве“, који се у скраћеном облику (Херцеговина) користи до данас.

Надгробни споменик се састоји из два дела: Мрамор у облику плоче и Плоча с натписом.

Мрамор у облику плоче

Археолошко истраживање Вигњевог гроба извршено је 1983. године. На дубини од 220 cm наишло се на део поклопца каменог саркофага у којем су пронађене кости двеју особа.

Антрополошке анализе су показале да су се у гробу налазили остеолошки остаци мушке и женске индивидуе. Покопани мушкарац умро је у 60-им годинама живота.

Гроб је раније опљачкан, што показује оштећена бочна страна гробнице, као и испретуране кости.

Украси на мрамору мајсторски су изведени и орнаментирани: око читаве горње плохе мрамора руб је украшен виновом лозом, а унутар тог орнамента по средини је велики крст. Стране крста су орнаментисане виновом лозом, а у простору међу страницама крста налазе се полумесец и розета са осам латица.

Уз мрамор Вигња Милошевића налазе се још три мрамора за које се претпоставља да би могли бити мрамори Вигњеве породице.

Плоча с натписом

Велика камена плоча с натписом служила је као узглавље мрамора Вигња Милошевића, који је умро у пролеће 1404., па се сматра да је те године клесан и натпис.

Плоча је стајала усправно и доњим делом била укопана уз руб каменог надгробног споменика (мрамора) – друге плоче големих размера. Овакав је композитни споменик већ самим изгледом одскакао од других надгробних споменика тога времена.

Висина плоче је 137 центиметара, а ширина неједнака: 50 центиметара на врху, 49 центиметра у средини и 54 центиметра на дну.

Дебљина је такође неуједначена: у доњем десном углу мери 16 cm, док је доњи леви угао оштећен, мада се претпоставља да је био дебљине 16 cm. На висини од 80 cm, десна страна панела је дебљине 20,5 cm, а лева страна 17,5 cm. Крајња десна тачка панела је дебљине 22 cm, а крајња лева тачка је дебљине 20 cm.

Пренета је 1872 године у Кочерин и узидана у десну страну зида локалне жупне канцеларије. Када је 1927. године изграђен нови Жупни двор плоча је пренета тамо.

Када је 2004. године некропола Липовци уређена, натпис је уклоњен са зида канцеларије и похрањен у приручну збирку старина жупе Кочерин.

Реплика плоче с натписом у природној величини постављена је на место на којем је плоча пронађена, а споменичка целина је нарушена постављањем крста.

Текст натписа

Садржај плоче је епитаф који укратко говори о животу хумског племића Вигња Милошевића и догађајима у доба босанских и хумских владара друге половине XIV и почетка XV века.

Натпис спада у дуже натписе на западносрпској ћирилици, заједно с Натписом војводе Масна из Доње Дрежнице.

Плоча садржи 80 речи, исписаних у 25 редова, са 9-15 знакова у сваком реду. Укупно има 300 знакова. Сва слова су лепо израђена и уметнички повезана једно с другим.

Оригинални текст

☩ Ва име ώ(т)ца и Сина и свет(а)го д(у)ха аминь се лежи вигнь милошевићь служи бану стипану и кралу т(вьрт)ку и кралу дабиши и кралици груби и крала остои и у то вриме доиде (и) свади се остоѣ краль с херцегом[ь] и з босн[о]мь и на угре по(ид)е остоѣ то вриме мене вигна доиде коньчина и легохь на свомь племенитомь подь кочериномь ии молу вась не наступаите на ме ѣ с(а)мь биль како ви есте ви ћете бити каковь смь ѣ

Савремени српски

☩ У име Оца и Сина и Светога Духа, амин. Овде лежи Вигањ Милошевић. Служих бану Стјепану и краљу Твртку и краљу Дабиши и краљици Груби и краља Остоју, и у то време дође и свади се Остоја краљ са Херцегом и са Босном, и на Угре пође Остоја. У то време мени, Вигњу, дође крај, и легох на свом племенитом под Кочерином. И молим вас, не наступајте на мене. Ја сам био како ви јесте, ви ћете бити какав сам ја.

Текст је писан језичким изразом у којем се преплићу народни елементи са црквенословенским, зависно од садржаја и стилских захтева.

Текст приказује велики број лигатура. Написан је штокавским икавским дијалектом, без назалних самогласника, једнослојним писмом, са очигледним утицајем глагољице.

Облик „светаго“ показује утицај црквенословенског језика, али остатак натписа је без црквенословенских морфолошких елемената.

Попут средњовековних исправа, текст плоче садржи неколико дипломатичких формула на темељу којих је могуће израдити његову палеографско-дипломатичку анализу.

Вигањ Милошевић је за живота служио петорици хумских и босанских владара. Кад је умро покопан је на својој племенитој баштини у Кочерину. 

Сви владари, од Стефана II Котроманића, преко краљева Твртка и Дабише, до Стефана Остоје, наведени су исправним редоследом. Међу владарима је и краљица – Јелена Груба, супруга Стефана Дабише, који је владао од 1391. до 1395. године. Краљица Груба је владала три године након његове смрти, од 1395. до 1398. године. 

У Археолошком лексикону Босне и Херцеговине споменик је забележен под редним бројем 24.249., као средњовековна некропола са четири стећка и четири гроба оивичена слаганим каменом.

Далибор Дрекић

Извори и литература: 

Википедија

Шефик Бешлагић, Лексикон стећака 2004.

Марко Вего: Збирка средњовековних натписа Босне и Херцеговине“. књига I, Сарајево: Издање Земаљског музеја, 1964.

Маринка Шимић, „Језик и писмо Кочеринске плоче“. Витко: часопис Матице хрватске Широки Бријег, III (4), 2004.

Матео Жагар, приказ Језика средњовјековних камених натписа из Херцеговине, 2011.

Стјепан Иванковић, Јозо Краљевић, Драго Микулић: Кочерин кроз стољећа. Тискара Мüллер, Сарајево, Кочерин 2004.

Грго Микулић (ур.), Зборник, Вигањ и његово доба, Грал, Кочерин.Широки Бријег, 2004.

Повезани чланци:

Становници средњовековне Босне славили су крсну славу
Камена или „судачка“ столица из Ошанића код Стоца
Камене столице и тајанствена кугла у подручју Жепе
Ћирилица – тајно писмо босанских бегова
Штросмајеров јуриш на Босну и сламање фрањеваца
Најстарији извјештај о стећцима у сјевероисточној Босни
Српска ћирилица и муслимани Босне и Херцеговине
Сер Артур Џон Еванс о Србима и латинима у Босни
Срби муслиманске вере у Босни и Херцеговини
Братско лицемерје – Босна раздора између Срба и Загреба