Људевит Посавски и Срби у Босни и Далмацији 822. године

Ајнхардови Анали франачког краљевства наводе да је кнез доње Паноније Људевит Посавски суочен са поразом од франачке војске 822, године напустио град Сисак и побегао код Срба у Босну, Франачки анали казују да су Срби „народ који држи велики део Далмације“ при чему се термин Далмација односи на истоимену римску провинцију која је поред данашње Далмације обухватала и Босну. Овај извор потврђује да Срби живе у Далмацији и Босни три и по века пре појаве династије Немањића.

Крајем друге деценије 9. века, дошло је до побуна словенских народа који су се налазили под влашћу Бугара и Франака. 819. године побунили су се Словени из Панонске кнежевине (Panonia Savia) предвођени Људевитом Посавским, кнезом Доње Паноније (лат. dux Pannoniae inferioris).

Ова побуна описана је у Ајнхардовим „Аналима Франачког краљевства“, насталим у првој половини IX века.

Људевитове снаге успеле су 819. године да потуку Франачку војску. Исто се поновило и наредне године, када се на челу франачких снага налазио српски кнез Борна (око 810-око 821), владар Гудушчана и Тимочана, а од 818. до 821. године кнез Далмације и Лабурније. [1]

Људевит је искористио ове победе да провали у Далмацију опустошии је. Међутим, ускоро се због јаке зиме морао повући.

Јануара 820, Борна је направио савез са франачким царем Лудвигом Побожним (814-840) у Ахену. План је био да се уништи Људевитова држава здруженим нападом са три стране, али је Људевит два пута успео да одбије ове нападе. [1]

Трећи напад на Људевитову кнежевину уследио је 822. године. Људевит је напустио град Сисак и побегао код Срба, [2] [3] у Босну, [1] чиме је његов устанак пропао.

Франачки анали казују да су Срби „народ који држи велики део Далмације“ [2] при чему се термин Далмација односи на истоимену римску провинцију:

„Liudevitus Siscia civitata relicta ad Sorabos, quae natio magnam Dalmatiae partem obtinere dicitur fugiendo se contulit“.

(Људевит (кнез доње Паноније 822. – прим. Serbdom) оставививши град Сисак, побеже к Србима, за који се народ каже, да поседује велики део Далмације)

Део „Далмације“, у коју је Људевит побегао, била је данашња Босна. Неки историчари тврде да је место у које је Људевит побегао био Срб на ушћу Уне.

Срб на Уни се под тим именом помиње у средњем веку. Најранији помен данашње Градишке на Сави забележен је у Птолемејевој Географији из 2. века под називом Serbinum. Касније се Градишка помиње под већим бројем модификованих облика: Serbinon, Serbinum, Servitium, Seruitio, Servitii (Дубица), Serbitium. [10] [11] У делу Равенатова космографија („Anonymi Ravennatis Cosmographia“) с краја VII века уписано је Serbitium [9].

Хрватски историчар Др. Фрањо  Рачки  наводи  да  се под тим Србима, које помиње франачки аналиста Ајнхард, сматрају Срби у Босни јер се римска провинција Далмација у то бреме простирала од Јадранског мора до Паноније. [4]

Према Рачком Срби су то време настањени „од Врбаса, Цетине и  Јадранског мора па до Мораве и Ибра; у Захумљу, Неретванској, Травунији, Конављу, Дукљи или Зети, у Босни онкрај Врбаса и у Србској“. [4]

Људевит је био лепо дочекан на двору локалног српског жупана, али је потом свог домаћина преварио, убио га и преузео власт. Људевит је убрзо послао изасланике на франачки двор, изјавивши да је спреман да призна франачког цара Лудвига Побожног за врховног владара.

Људевитова владавина није била добро прихваћена међу Србима, па је он побегао у државу Борниног ујака Људемисла, у којој је већ 823. године убијен. [1]

Прилог:

О присуству Срба у Босни и Далмацији од IV до IX века стручњак за средњовековну археологију Ђорђе Јанковић, каже:

„За сада има довољно података за констатацију да Срби од шестог века живе на такозваном динарском простору, значи тамо од Лике на Западу до Косова на југоистоку, иако верујем да их је било и на другим просторима… У том случају се ради о налазима из околине Босанског Грахова (IV век), а континуирана појава српских трагова је у периоду од VII до IX века, по налазиштима на Далматинском Косову (Врбник, Рамљане, Уздоље), у личкој жупи Срб, на подручју северно од Книна, затим између Грачаца и Коренице, а на југу од Свилаје и Дрниша до Зелинграда. Јужно од поменутих територија је живело неко нама непознато словенско племе.“ [7]

Приредио: Далибор Дрекић

Литература

[1] Станоје Станојевић, „Сви српски владари “, Београд 1927.

[2] Група аутора. „Историја српског народа I“. Београд. 1981.

[3] Андрија Веселиновић, Радош Љушић, „Српске династије“. Плантонеум, Нови Сад: 2001.

[4] Jan Erazim Vocel, Karel Jaromír Erben, Josef Perwolf, Franjo Rački, Poviest slavenstva: historičko-etnografičke razprave: odnošaji, starine, staroslavenske uredbe i običaji, bajoslovje, pjesničtvo i književnost, gramatika slavenskih jezika, Zagreb : Akademijska knjižara Lav. Hartman (Kugli i Deutch), 1886.

[5] Tibor Živković, „The Origin of the Royal Frankish Annalist’s Information about the Serbs in Dalmatia”. Споменица академика Симе Ћирковића. Београд: Историјски институт. 2011.

[6] Tibor Živković, „The ‘Original’ and the ‘Revised’ Annales Regni Francorum”. Историјски часопис. 59, 2010.

[7] Ђорђе Јанковић, „Археолошки споменици Срба западно од Дрине и Уне“, Конференцији „Срби у Хрватској“, Сремски Карловци, 6. и 7. јуна 1997.

[8] С. Милановић Д., „Хрвати и језик српски“, Београд, 1895.

[9] Ravennatis Anonymi Cosmographia et Gvidonis Geographica, Berolini in Aedibvs Friderici Nicolai, 1860. стр. 217.

[10]  Itinerarium Antonini Augusti et Hierosolymitanum (patronage of the 2nd-century Antoninus Pius), Berolini Impensis Friderici Nicolai, 1848. стр. 128, 268.

[11] Tabula Peutingeriana

Сродни чланци:

Ајнхардов летопис из 9. века о Србима који живе од Славоније до Далмације
Константин Порфирогенит: O Србима на отоцима, у Далмацији, Лици, Крбави и Гацку (10. век)
Историчар Натко Нодило – Становници Дубровника су Срби
Заборављени српски кнез Борна
Ватиканска документа о Србима у Далмацији
Подаци о Србима у Срему, Барањи и Војводини од X до XIV столећа
Аустријски државник фон Бартенштајн о Србима староседеоцима у Славонији
Средњовековни документи о Србима у Крајинама
Аустријски цар Леополд II о Србима староседеоцима Славоније, Срема и Бачке

Наше објаве можете пратити на ВКонтакте, Телеграм, X и Линкедин страници, као и на фејсбук страницама Расен, Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома