Абуказемов шаљиви календар
Абуказемов шаљиви календар био је пародија тзв. прогностикона, популарних штампаних предвиђања „звездара“ или астролога.
Абуказемов шаљиви календар био је пародија тзв. прогностикона, популарних штампаних предвиђања „звездара“ или астролога.
Међу нашим сатиричарима Сремац је можда први који стварно мрзи сами дух западне грађанске културе. Али не у име фолклора, не у име идеалисаног народа
Радоје Домановић је сматрао да варош треба да поведе село путем који би омогућио мисију ослобођења Срба испод туђинца…
Кочић се бојао да прибегне доказима, бојао се чак и уметности, као од неког експеримента који би му могао прекројити, довести у неки крој – његов народ
Глишић сматра да своме роду треба да послужи и својим пером. Он види злоупотребе у администрацији која ради са народом, и код зеленаша.
Јован Јовановић Змај играо је као сатирички песник значајну улогу, већу но што би се могло очекивати после процене његових стихова.
Коста Трифковић је добар техничар, и он покушава да критикује друштво али не зато што он има у томе некаквога моралнога интереса.
Нушић спада у писце који су од увек имали признање широке публике. Признање пак књижевних критичара он дуго времена није имао.
Стерија јетко примећује како та култура која долази не даје стварних вредности а уништава највеће, оне које су сачињавале српски народ.
Доситеј Обрадовић који са жаром прима идеје просвећености служи се у својој дидактици, комиком, благом шалом. Такви су сви добри дидактичари.
Доба са којим почиње велика борба о којој је реч јесте доба у коме комика и сатира долазе брже и природније до изражаја.
Речито износи Војвода Драшко да је она Црна Гора здравље а она Венеција – болест. Дакле, сасвим по страни од морала, од цивилизације,,.
Дошла су друга времена. деце је све мање, а паса све више. Пси су углавном расни, а деца су наша, домаћа и дивља: Душко Радовић
Ако бисмо на једноставан начин покушали да опишемо Бранислава Нушића онда бисмо то могли урадити са свега две речи – наш биограф. Зашто? Постоји ли неко ко нас је тако добро дефинисао...
Дивно! Ура! А ко би се надао! Одмах да наредимо изборе! Изборе!… изборе!… Ура! Сигурна већина! Сигурна већина! Већина! већина! већи…
Подржите покрет Шарпланинаца, аутохтоне врсте рођене на Шар-планини! Шарпланинци имају много елементата за нацију. Од нас се разликују језиком, њушком, длаком и улогом у друштву. Вековима чувају овце, лају на вукове, завијају...
Рецепт за срећан живот је толико променљив да је за свакога различит. Ретки су успели да му извуку опште карактеристике. Један од њих био је Мика Антић.
Какав је Лаза Костић шерет био, познато је било надалеко. Забележено је доста његових анегдота, зачкољица и каламбура.
Први српски сатирични лист који је забрањен због афоризма „опасног по државу“ био је Књижевни додатак „Јужне пчеле” (1852. Нови Сад).
Краљица Наталија Обреновић објавила је 1897. књигу афоризама и то је прва сатирична књига представљена на књижевној вечери у Београду.