Јован Јовановић Змај – Рузмарин

Песма „Рузмарин“ Јована Јовановића Змаја једна је од оних његових лирских творевина у којима се на веома суптилан, готово бајковит начин преплићу природа, љубав и фолклорна традиција.

Јован Јовановић Змај – Рузмарин; фото: Гемини ВИ

Змај је кроз ову песму успео да сачува дух времена и народног веровања, претварајући једноставан обичај у причу о првим љубавним чежњама.

РУЗМАРИН

Mлада мома неговала
Зелен рузмарин,
Што ’но га јој поклонио
Газда – Лазин син.

Свако јутро устајала
Раном зорицом,
Свој рузмарин залевала
Бистром водицом.

Зборила му: „Ал’ си красан,
Рузмарине мој!
На срце ми, у душу ми
Пада мирис твој.“

А рузмарин усуди се,
Шапће — учи је:
„У сватови ја миришем
Мало друкчије.
То ти не знаш, луда млада,
Сад ти рекох, знај!
Ако мислиш да те варам’,
А ти покушај.

Оно момче давно чека,
На то навија;
Мене шаље да му будем
Проводаџија“.

Дивна ј’ мома, кад је румен
Стида облије.

А рузмарин замириса
Најсватовскије.

Јован Јовановић Змај, “Јавор“, 1887.

Централна идеја песме је персонификација рузмарина. У народној традицији, рузмарин је симбол свадбе и сватова, а Змај ту симболику користи да оживи биљку која постаје „посредник“ у љубави између младе моме и Газда-Лазиног сина.

Песма осликава једну невину, патријархалну слику села где се љубав развија тихо и скромно. Млада мома је приказана као чиста и вредна, а њена веза са рузмарином (који она негује и коме се поверава) показује њену унутрашњу, емотивну страну.

Змај користи веома топао, готово шаљив и доброћудан тон. Рузмарин који „шапће“ и „учи“ девојку како љубав функционише додаје дозу хумора и динамике, чинећи песму блиском народној поезији.

Последња строфа, где се мома стиди, а рузмарин мирише „најсватовскије“, представља емотивни врхунац. Змај овде вешто повезује физички мирис цвећа са симболиком предстојећег венчања, чиме се песма заокружује у лепу, епски обојену причу о љубави која се остварује.

Јован Јовановић – Змај (Нови Сад, 6. децембар 1833 — Сремска Каменица, 14. јун 1904) је био један од највећих лиричара српског романтизма.

Јован Јовановић Змај (Урош Предић); фото: Википедија

По занимању био је лекар, а током целог свог живота бавио се уређивањем и издавањем књижевних, политичких и дечјих часописа.

Најзначајније Змајеве збирке песама су „Ђулићи“ и „Ђулићи увеоци“, прва о срећном породичном животу, а друга о болу за најмилијима.

Поред лирских песама, писао је сатиричне и политичке песме, а први је писац у српској књижевности који је писао поезију за децу.

Јован Јовановић Змај је први писац у српској књижевности који је писао песме за децу, ризница „Смиље“ садржи песме са богољубивим и родољубивим темама, које су прави дар у српској књижевности за децу.

Деца ће из њих сазнати како ваља подносити невоље, помагати ближњима, радовати се животу, природи, потоку и цвету, благодарити за све, поштовати старије, волети своју отаџбину, како се молити и уздати у Бога. 

Сремска Каменица је некада носила име Змајева Каменица, у част Јована Јовановића Змаја.

Сродни чланци:

Како разликовати волове од посланика – сатира 19. века
Први забрањени српски сатирични часопис „Јужне пчеле“ 1852.
Узо деда свог унука – музичка интерпретација песме Ј.Ј. Змаја снимљена у Њујорку 1916.
Никола Тесла као преводилац Змајевих песама
Прва разгледница на свету штампана је 1871. у редакцији часописа „Змај”
О љубопитљивости и питољубивости
Како разликовати волове од посланика – сатира 19. века
Чика Јова Змај
Змај као сатирични песник
Каламбури и загонетке чика Јове Змаја