Бронзана сфинга из античке Потаисе (Патависе) у Дакији

Поделите

Бронзана сфинга из античке Потаисе (Патависе) у Дакији (Данашња Турда у румунској Трансилванији) на себи има палиндромни напис који је кружно исписан на њеном постољу. С обзиром на то да су у Потаиси биле смештене легије императора Септимија Севера (193-211), могуће да је у питању расенски војнички симбол.

Бронзана сфинга из античке Потаисе: фото: Гемини ВИ

Турда је град у средишњем делу Румуније, у историјској покрајини Трансилванија. Римљани су је освојили заједно са деловима Децебалове Дакије за време Трајана, између 101. и 106. године и наденули јој име Потаиса (Potaissa). Убрзо је ту изграђен каструм, утврђење за потребе римских легија.

Статуа је откривена током ископавања у близини римског насеља Потаиса, које је служило као база за римску Пету Македонску легију (Legio V Macedonica).

Слика сфинге појавила се у фебруару 1847. године у лајпцишким Илусторваним новинама (Illustrierte Zeitung). Чланак је садржао опис статуе, њен натпис и пратећи цртеж.

Након темељне анализе, немачки археолози су закључили да су и статуа и њен натпис аутентични.

Остаци римског утврђења Потаиса код Турде у Трансилванији; фото: Википедија

Нестанак

Статуа је првобитно додата у приватну колекцију грофа Јожефа Кеменија, истакнутог археолога и историчара који је водио ископавања. Нажалост, током Мађарске револуције 1848–1849 , статуа је украдена заједно са многим другим благом из колекције грофа Јожефа Кеменја када је његово имање опљачкано.

Срећом, савремени опис статуе од стране историчара Фердинанда Најгебаура, који ју је прегледао 1847. године, даје детаљне димензије. Захваљујући Најгебауровим тачним описима и цртежима, скулптура је остала доступна за проучавање након свог нестанка.

Опис

Сфинга из Потаисе уклапа се у шири образац поштовања сфинги у Панонији, где су слични вотивни олтари посвећени сфингама откривени у Саварији и Аквинкуму, што наглашава њихову интеграцију у регионалне верске праксе.

Укључивање свастике, уобичајеног соларног симбола у античкој уметности, на Сфинги из Потаисе наглашава њену улогу као представљања соларних и божанских сила, што се поклапа са верским традицијама Римског царства.

Ова скулптура показује запањујуће сличности са чувеном Наксос сфингом, ремек-делом из 560. године пре нове ере које се сада налази у Археолошком музеју у Делфима.

Венети, Етрурци, Дачани, Бронзана сфинга из Потаисе

Бронзана сфинга из Потаисе; фото: Korenine

Натпис

Упркос њиховим великим напорима, натпис није могао бити дешифрован. Године 1847, мађарски професор Јанош Ерди-Луценбахер је поклонио статуу Мађарској академији наука, где су је испитивали чланови академије, као и хрватски, немачки и аустријски научници.

Словеначки књижевник Франце Прешерн (1800-1849) уочио је да се ради о словенском писму. На могућност двосмерног читања израза указао је у писму новинару и политичару Јанезу Блајвејсу (Janez Bleiweis, 1808-1881).

с лева – Nad s rase reith i tam i am i. (Нађи си Расе Рејтијо тамо и овде.) – Рејтија је име богиње.

с десна – Ima imati thieri sari dan. (свитање дана мора имати трагове – путеве.).

Испод постоља сфинге је врх којим се она забадала у земљу или дрво, што упућује на њену намену.

С обзиром на то да су у Потаиси биле смештене легије императора Септимија Севера (Septimius Severus, 193-211), могуће да је у питању расенски војнички симбол.

Др Петер Ревеш, професор информатике и почасни професор класичне филологије на Универзитету Небраска-Линколн објавио је 2023. године резултате његове анализе натписа. Он је утврдио да је натпис архаични мађарски текст написан јединственим обликом грчког писма.

Ово револуционарно откриће утврдило је статуу као најстарији познати писани запис мађарског језика. Натпис, исписан у архаичном стиховном облику, касније је потврђен као аутентичан од стране више стручњака и објављен у часописима као што су Mediterranean Archaeology and Archaeometry , Arkeonew или Heritage Daily.

Др Ревешова открића сугеришу да су групе које говоре мађарски језик можда биле присутне у региону римске Дакије већ у 3. веку нове ере, пре традиционалне временске линије мађарског насељавања у Карпатском басену. Ово је подстакло нове дискусије и истраживања о раној историји мађарског језика и његових говорника.

Др Ревеш је приступио натпису користећи комбинацију лингвистичке анализе и рачунарских техника. Препознавши да текст користи огледалну, здесна налево верзију архаичне грчке абецеде, реконструисао је редослед слова како би открио кохерентан образац.

Тумачећи да фонетске вредности слова представљају мађарске гласове, идентификовао је натпис као архаични мађарски стих. Његова анализа је открила следећи текст:

„Íme, imádd: itt híres oroszlán“ („Гле, поклоните се: овде лежи свети лав.“)

Далибор Дрекић

Литература:

János Érdy-Luczenbacher, Akadémiai Értesítő, 1847

Szabó Ádám, Zur pannonischen Sphinx Kult. Folia Archaeologica, 2002.

Péter Z. Révész, „Inscription on a Naxian-Style Sphinx Statue From Potaissa Deciphered as a Poem in Dactylic Meter“. Mediterranean Archaeology and Archaeometry. 23, 2023.

Péter Z. Révész, „A Tale of Two Sphinxes: Proof that the Potaissa Sphinx is Authentic and Other Aegean Influences on Early Hungarian Inscriptions“. Mediterranean Archaeology and Archaeometry. 2024.

Википедија