Све Сфингине загонетке и понека српска

Чувену загонетку је чудовишна Сфинга постављала путницима крај Тебе, а неуспех у решавању кажњавала је прождирањем несрећника. Ту загонетку је одгонетнуо Едип. Али да ли је то једина Сфингина загонетка?

Грчка Сфинга или Фикс била је чудовиште са телом и канџама лава, крилима грифона, репом змије и главом и грудима девојке. Сматра се потомком хтонских чудовишта Тифона и Ехидне, злог демона разарања.

Сфингина браћа и сестре су: двоглави пас Ортар; троглави пас Кербер, чувар подземља; Хидра, чудовиште са змијским телом и девет змајевих глава и Химера, чудовиште са телом лава, средишњим делом козе и леђима змаја, које избацује ватру из својих трију уста.

Живела је у шуми на планини Фикији крај Тебе, где ју је из њене етиопске постојбине послала Хера због злочина тебанског краља Лаја почињеног над Хрисипом, сином Пелопса и нимфе Аксиох

Музе су јој повериле задатак да чува пролаз до Тебе и сваком путнику постави загонетку пре него што му дозволи пролазак. Они који нису успели да одговоре на њено питање пали су као жртве њених канџи, Сфинга би их задавила или растргла.

Богови су јој наменили судбину да остане на Фикији све док неко не реши загонетку, а ако је неко реши Сфинга је морала умрети.

Од крволочне Сфинге страдали су бројни Тебанци чак и Хемон син Креонта, краља Тебе. Због тога је Креонт издао проглас широм Грчке у којем је понудио краљевство и руку своје сестре Јокасте сваком човеку који успе да реши њену загонетку. 

Тачну загонетку коју је Сфинга поставила нису прецизирали рани приповедачи. Она није била стандардизована све до касне антике. 

Разлог због којег је позната само једна Сфингина загонетка налази се у самом миту. Сви Едипови претходници са којима се Сфинга срела нису преживели да би испричали садржај постављеног питања.

Прва Сфингина загонетка

Најстарија позната загонетка коју је Сфинга постављала пролазницима поред Тебе, уједно је и најчувенија. Она је прихваћена у прилагођеним облицима у многим културама широм света.

Загонетка је гласила:

„Јутром иде на четири ноге, о подне на две, а предвече на три. Од свих створења једино оно мења број ногу и управо кад их има највише, најмања је брзина и снага његових удова.“

Давила је и прождирала свакога ко није могао да одговори. Растргла је много људи, међу њима и племенитих Тебанаца који су покушавали да ослободе град ове пошасти.

Тебу је од њеног терора ослободио Едип који је решење загонеке сазнао у сну пре сусрета са Сфингом. Едипов одговор је гласио: 

„Твоја загонетка је човек који у јутро свога живота, док је још слабо и нејако дете, хода на своје две ноге и две руке. Кад ојача, у подне свог живота, хода само на своје две ноге. Кад најзад стигне пред вече свог живота као старац, па треба потпору, узима у помоћ штап као трећу ногу.“

Након што је Едип решио загонетку, поражена Сфинга се бацила са стене у море. У старијој верзији мита Едип ју је убио у борби, а постоји и верзија у којој је прождерла саму себе. У неким изворима се помиње и да је Сфинга, престрављена, побегла у египатску пустињу где се скаменила и од тада је Мом, бог подсмеха, исмева.

Тебанци су били толико захвални Едипу што је убио Сфингу да је постао краљ Тебе и оженио се Јокастом, удовицом претходног недавно преминулог краља Лаја.

Овај мит је детаљно изложен код Есхила, Аполодора и Псеудо-Аполодора, Паусаније и Диодора Сицилијског.

Друга Сфингина загонетка

У неким мање познатим каснијим изворима Сфинга је Едипу поставила још једну додатну загонетку.

„Постоје две сестре: једна рађа другу, а она, заузврат, рађа прву. Ко су те две сестре?“

Одговор је:

„дан и ноћ“.

Локални гаскоњски фолклор проширио је класично грчко чудовиште тако што је створење постављало више међусобно повезаних загонетки.

Ова друга додатна загонетка налази се и у гаскоњској верзији мита о Сфинги уз посебну варијацију фолклорних мотива који укључују цикличне парове.

Регионални усмени мотиви понекад садрже упарене супротности – попут белог брата и црне сестре који се убијају сваког јутра и вечери, али никада заиста не умиру – што одражава древне трагичне фрагменте везане за ране индоевропске традиције загонетки.

Трећа загонетка Сфинги

У Есхиловој сатиричној драми „Сфинга“ улога Сфинге је обрнута. Трагични мотив и страшна чудовишност Сфинге подвргнути су пародији и смеху. Сатирични хор предвођен Силеном доноси дух дионисијског весеља, неморала и грубог хумора, чиме руши озбиљност мита.

Уместо да она задаје чувену смртоносну загонетку пролазницима, нашла се у комичној позицији да мора погађати загонетку старог пијаног сатира Силена.

Држећи иза леђа живог врапца, да га Сфинга не види, Силен је поставио питање:

„Шта држим у руци – живо или мртво створење?“

Уколико би одговорила да је мртво, погрешила би. Уколико би одговорила да је живо, такође би погрешила, јер он би врапца сместа убио, а затим јој га показао.

Уместо мудрости и кобног исхода као у Едиповом миту, сусрет са сатирима свему даје фарсичан тон.

Исту ову загонетку у Езоповој басни, постаља дрзак човек делфијском пророчишту. Код Езопа, Сибилин одговор је „Ти ћеш то одлучити“, а код Есхила, Силен исмева Сфингу као недовољно духовиту.

СРПСКЕ „СФИНГИНЕ“ ЗАГОНЕТКЕ

У српској традицији мотив који својом трагичношћу, фатализмом и суочавањем са неминовном судбином најбоље може да се упореди са митом о Сфинги јесте мотив судбине и пресудног искушења пред бићима подземног света или смрти. Овај мотив се најчешће јавља у контексту златног правила бајки и епских песама где се глава губи због непознавања „виших сила“ или клетве.

У српским народним предањима и бајкама јунак често мора да реши цареве, ђавоље или змајеве загонетке да би спасао живот, ослободио неког или добио руку девојке. Такав је случај, на пример, у бајци „У лажи су кратке ноге” или у разним варијантама прича где ђаво или аждаја постављају замке. Када јунак дође пред аждају која „гута“ девичанске жртве или чува воду или мост, тај мотив носи сличну тежину као Сфингин терор над Тебом.

Бића попут аждаја, ала, демона или ноћних духова често чувају опасна места попут мостова, раскрсница, извора, улаза у подземни свет. Иако не постављају вербалне загонетке попут Сфинге, оне јунака стављају на тест и постављају му препреке које се могу прећи само мудрошћу, јунаштвом или довитљивошћу (што је функционално исто као и решавање загонетке).

Неуспех у одгонетању у овим причама обично води до смрти и разарања за читаву заједницу, што је пандан Сфингиној суровости. Жртве се полажу зато што нико не зна решење или нема довољно снаге и мудрости да савлада чудовиште.

Иако је другачијег описа, стара вештица Баба Рога, која живи у шуми у кућици на кокошјим ногама, са Сфингом дели улогу тестирања лукавости и мудрости јунака. У народним причама, када јунак наиђе на Баба Рогу, она му често поставља тешке задатке, услове или загонетке које он мора да реши да би спасао живу главу или наставио пут ка свом циљу.

Најближи овој античкој трагедији неизбежности коју носи Сфингин мит, био би мотив сукоба са Суђеницама. Као што је Едипов сусрет са Сфингом био унапред записан део његовог трагичног удеса, тако и Суђенице кроје човеков живот у тренутку рођења и ту судбину нико не може променити. Човек читавог живота, баш као у грчким трагедијама, бежи од свог удеса, али га на крају ипак стигне оно што су оне записале. Трагедија лежи у потпуној немоћи смртника пред силом која је старија и моћнија од њега.

Српске загонетке са решењем „човек“

1. „Шта на земљи расте, небо гледи, језиком беседи, а памеђу царује?“ (Вук Караџић)

2. „Земља земљу копа.“ (Вук Караџић)

Српске загонетке са решењем „дан и ноћ“:

1. „Идем ја, иде он, обојица идемо, па никад не можемо једно другог да стигнемо.“ (Ђорђе Натошевић)

2. „Два брата преко поља трче, један другог достигнути не могу.“ (Вук Караџић)

Далибор Дрекић

Сродни чланци:

Старогрчки палиндром на црквама широм Европе
Загонетна порука из цркве Свете Софије у Цариграду
Језичке игре и загонетања античких Грка
На Кипру пронађен палиндром стар 1500 година
Старогрчки магични квадрати
Мистерија старогрчког израза „Сперите своје грехе, а не само своје лице!“
Сотад Маронејац, Александријска школа и језичке игре