Арчибалд Рајс: Страдање града Битоља
Битољ је пре европскога рата био најбогатији град у Маћедонији. Лежећи у подножју Перистера, трговина му се ширила кроз целу земљу до Солуна
Битољ је пре европскога рата био најбогатији град у Маћедонији. Лежећи у подножју Перистера, трговина му се ширила кроз целу земљу до Солуна
Храброст Србије која је стајала раме уз раме са светским силама, интригирала је многе. Међу њима се нашао и амерички новинар и писац Џон Рид.
Марија Вучетић Прита била је прва српска лекарка из некадашње Угарске, друга у Српству, учесник албанске голготе и носилац бројних одликовања
Драга Љочић била је велика филантропкиња и заштитница деце. Залагала се за отварање дечијих болница, изградњу домова за незбринуту децу.
Јелисавета Начић је била прва српска жена архитекта. Њених руку дело су и цркве Александар Невски у Београду и Архангел Михаило у Штимљу.
Ова потресна прича представља снажан приказ трагедије српске мајке током Великог рата, фокусирајући се на тему неизмерног бола, чекања и неизвесности
За вријеме Првог свјетског рата у селу Добровени, општина Новаци, у данашњој Македонији, била је смјештена војна пошта Српске војске.
Недалеко од Охрида, код села Рамне Момир Коруновић је 1925. пројектовао и подигао велики обелиск, од белог мермера – Споменик четиристотине.
Хрватска штампа је после атентата отворено подгревала антисрпску атмосферу у земљи и оправдавала рушилачки поход против Срба и њихове имовине
Пљачкана је и уништавана српска имовина, забрањен рад српских друштава, затворене су српске школе, забрањена је ћирилица, шајкача и српска застава
Највећа и најмодернија обална тврђава у Боки био је фор Радишевић у Кртолима. Кад се застава завијорила настала је урнебесна паљба из пушака
Степа је волео да своје пензионерске дане проводи пецајући. Свако јутро је шетао до Мораве што га је учинило најпознатијим пецарошем у граду
Нушићев син Страхиња Бан Нушић се борио у Скопском ђачком батаљону, познатијем као 1.300 каплара. Најпре је тешко рањен, а затим је погинуо.
Спомен костурница погинулим ратницима 1912-1918 или Споменик ратницима четири вере на чачанском гробљу је подигнута 23. септембра 1934. године
Песма „Бој на Морави“ о славној и храброј борби српских јунака под командом Живојина Мишића, посвећена је српским јунацима из 1915.
Аустроугарска царевина је у Првом светском рату 1914–1918, као нико тако пре тога, масовно применила логоре за своје ратне циљеве.
Био је то благ, сунчан и топао дан за то доба године, а година читава од барута и смрти. Заправо, не знам какав је био дан, проклети немар је учинио да мало шта знамо о њему, али желим да верујем да је био благ, да је барем он такав био према херојима, онако леп за умирање ако таквих дана има…
Бањалучани у самом центру града имају улицу која носи име краља Алфонса XIII, али колико њих зна ко је заправо био краљ Алфонсо…
У броју 41. од 10. октобра 1914. “Илустровани лист“ на насловној страни доноси слику српских заробљеника у Загребу, а на једној од страна и причу о томе.
У свим школама у Великој Британији стајале су фотографије српских војника уз наслове „Херојска Србија: Дан Косова – Српски национални дан“.