Човек који је разбио немачку шифру „Енигма“

ПОДЕЛИТЕ
Енигма је била машина за шифровање радио-телеграфских порука, употребљавана за време Другог светског рата од стране немачког вермахта. Примену је нашла у немачкој војсци и дипломатији, као стандардна опрема свих војних јединица за везу. Била је то најдрагоценија тајна нацистичке Немачке.
Енигма, машина за шифровање радио-телеграфских порука

Енигма, машина за шифровање радио-телеграфских порука; фото: Википедија/pixabay

Енигма

Енигма је изгледом подсећала на повећу писаћу машину, која је са предње стране имала тастатуру од 26 слова, изнад које се налазило 26 сијалица. Свака од тих сијалица представљала је једно од 26 излазних слова. Справа се састојала од тастатуре и више ваљака. 

Група пољских математичара окупљених око Маријана Рејевског још пре Другог светског рата постизала је велике успехе у дешифровању енигмом шифрованих текстова.

Уз помоћ електромеханичких рачунара, тзв. бомби, било је могуће у року од неколико сати дешифровати дневни кључ, који је служио за шифровање порука и који су Немци мењали свакога дана у 0 сати.

Реклама

Немци су 1939. године пооштрили параметре енигме. Уместо три, почели су употребљавати комбинације пет ваљака и помоћу контактне табле су уместо дотадашњих четири замењивали десет парова слова. Кроз те измене обим тражења шифре могао је бити савладан само кроз употребу шездесет бомби.

Крађа енигме

Знање тих криптографских слабих страна енигме, планови бомби, као и две копије енигме успешно су пребачени у Француску и Енглеску само две недеље пре немачког напада на Пољску. Та сазнања су од стране савезника, највише у Енглеској даље коришћена и проширивана.

Између осталог, то се може захвалити и једном Немцу (Ханс Тило Шмит), који је радећи као везиста при вермахту, из финансијских разлога али и желећи освету због бешчасног отпуштања из војске након Првог светског рата, ступио у контакт са француском обавештајном службом. 

Он је Французима предао планове енигме, али без плана електричних водова. Француска обавештајна служба Ханса је одала Немцима, после чега је извршио самоубиство тровањем 19. септембра 1943. године у затвору у Берлину.

Дешифровање енигме

Радови енглеских стручњака за дешифровање су се одвијали у Блечли парку под шифром Ултра. Они су наставили тамо где је Рејевски морао стати и постигли су успешно дешифровање 1939. године побољшане енигме (типа Ц) и поред пооштрених параметара.

Временом су искориштавали и лежерност немачких „шифрера“ као и шематски грађене поруке као нпр. координате позиција или прогнозе времена. У Блечли парку на дешифровању порука је радило око седам хиљада људи.

Један од стручњака био је и енглески математичар Алан Тјуринг, чији су радови и за данашњу информатику од великог значаја.

Питер Хилтон

Други важан члан групе која је решила немачки код „Енигма“ био је Питер Хилтон (Peter John Hilton, 1923-2010), британски математичар и криптоаналитичар који има велике заслуге за развијање теорије хомотопије у алгебри.

Питер Хилтон и Џин Педерсен, 1993.

Питер Хилтон и Џин Педерсен, 1993. фото: Википедија

Током Другог светског рата понуђено му је место у Министарству иностраних послова Велике Британије без прецизирања каква би била природа посла који ће се изводити. У почетку је радио на Поморској Енигми а Крајем 1942. године премештен је на немачке послове за Телепринтерско шифровање.

Хилтон је изјавио да је био посебно задовољан када је могао да види шифроване текстове који потичу из различитих Телепринтерских порука, да их комбинује и извуче две поруке на јасном немачком.

Хилтонов палиндром

Хилтон је био веома друштвен и склон пићу. Слободно време проводио је у пабовима у Блечли парку и са Тјурингом радећи на шаховским проблемима и палиндромима

У том периоду, током 1943. године Питер Хилтон написао је један од најпознатијих палиндромних израза на енглеском језику:

Реклама
„Doc, note, i dissent. A fast never prevents a fatness. I diet on cod.“
(„Докторе, забележите, не слажем се. Пост никад не спречава гојазност. Ја дијету држим на бакалару.“)

Украс 1

Хилтона је тумачио глумац Метју Берд у филму Игра кодова (2014) који бележи живот математичара и разбијача шифри Алана Тјуринга и дешифровање Енигма кода нацистичке Немачке.

Пред крај рата савезници су били у стању да дешифрују скоро сав немачки радио-телеграфски саобраћај. 

Одређени историчари тврде, да је успех дешифровања енигме скратио Други светски рат за неколико месеци, можда чак и за једну годину.

Далибор Дрекић

Извори: Википедија 1 и 2

Сродни чланци:

Наполеоново заточеништво на острву Елба
Прве речи које је човек упутио жени
Алисин Свет чудеса
Чудесни свет Луиса Керола
Алисин Свет иза огледала

Наше објаве можете пратити на страници Palindromary и на ВКонтакте, Телеграм, Whatsapp, X, Линкедин, и фејсбук страницама Краткословље и Свет палиндрома

Поделите


Реклама

Оставите одговор

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

Discover more from РАСЕН

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading