Загонетка Гаврила Державина: „Ја долазим с мачем, судија!“
Руски песник Гаврил Державин сањао је о томе да изврши реформу руског језика, због чега је трагао за његовим изворима и различитим могућностима. Стога је разумљива његова љубав према загонеткама и другим језичким вештинама, међу којима су и палиндроми.

Загонетка Гаврила Державина: „Ја долазим с мачем, судија!“; фото: Гемини ВИ
Гаврил Романович Державин (1743-1816) био је руски песник епохе класицизма, државник, сенатор и активни тајни саветник.
Био је један од најцењенијих руских песника пре Александра Пушкина, уз М. В. Ломоносова и А. П. Сумарокова. Његово дело представља врхунац руског класицизма.
Најпознатији је по својим одама посвећеним царици Катарини и њеним дворанима. Не водећи рачуна о правилима жанра, песник је у свечане и похвалне песме уносио елементе елегије, хумора и сатире.
У једној оди посвећеној царици, на пример, песник узгред помиње како је требио вашке из косе своје жене, и скромно назива своје стихове лимунадом.
Најбоље песме написао је на руском народном језику, у време док је француски био језик образованих људи и поезије у Русији, међу којима и елегије поводом смрти Григорија Потемкина и Александра Суворова.
Један од најпознатијих Державинови стихова, који се често цитира јесте:
Я – царь, я – раб, я – червь, я – бог. (Ја – цар, ја – роб, ја – црв, ја – бог)
Као свој узор наводили су га Николај Некрасов и Марина Цветајева.
Роњење у језику
Державин је био први песник који је пре Пушкина увео руски језик у поезију. Сањао је да олакша руски језик, да изврши његову реформу, због чега је трагао за изворима и различитим могућностима руског језика.
Зато је и подскочио већ болестан, када је чуо стихове ученика лицеја Пушкина. Схватио је да је дечак проговорио другим језиком, осетио је у њему генија.

Шеснаестогодишњи Пушкин рецитује своју поему пред старим Державином у Лицеју Царског Села; слика Иље Рјепина из 1911. фото: Википедија
Загонетка Гаврила Державина (1805.)
Најпознатија палиндромна изрека у руском језику јесте фраза: „я иду с мечем, судия“ (ја долазим с мачем судија), која се 1805. године појавила у склопу његове загонетке.
Я разуму уму заря, – Ја сам разуму уму свитање
Я иду с мечем, судия. – Ја долазим с мачем судија,
С начала тот же и с конца – Од почетка исто као и од краја
И всеми чтуся за Отца. – И свима словим за Оца.
Ова загонетка представља један од најпознатијих примера уметничке игре речи у руској књижевности 18. века. Иако је цео текст структуриран као поетска загонетка, његова суштина лежи у генијалној употреби палиндрома.
Током деветнаестог и почетком двадесетог века преовладавало је мишљење да је решење ове загонетке – Бог.
Крајем двадесетог века, Д. Е. Мински је понудио убедљиво решење за овај палиндромски катрен у слоговима: – Царица.
Данас преовладава мишљење да је кључ ове загонетке реч: – Адам.
„Я разуму уму заря„: Означава почетак разума, првог човека који је спознао свет.
„Я иду с мечем, судия“ (Ја идем са мачем, судија) односи се на библијску фигуру. У хришћанској традицији Адам се сматра праоцем човечанства, што се савршено поклапа са стихом „И свима словим за Оца“. Адам је, након изгона из раја, често приказиван као неко ко носи терет одговорности и „мач“ који чува пут ка изгубљеном рају (или у ширем смислу, човек као судија својих поступака).
„С начала тот же и с конца„: Директна упута на структуру палиндрома.
„И всеми чтуся за Отца„: Адам је библијски „Отац“ свих људи.
Державин је био познат по својој склоности ка експериментисању са језиком. Ова загонетка није само интелектуална вежба, већ и приказ његовог умећа да споји дубоку филозофску мисао са строгом формалном структуром. Палиндроми су у то време били веома цењени као доказ интелектуалне оштроумности аутора.
Ово дело је савршен пример како се кроз кратку форму може пренети теолошки и филозофски концепт, чинећи га истовремено занимљивом „мозгалицом“ за читаоца.
Стихови Михаилу Милорадовићу
Занимљиво је да је Державин био одушевљен Србином Михаилом Андрејевичем Милорадовићем, који је у то време био истакнути генерал руске војске у биткама против Наполеона.

Михаило Милорадовић, фото: Википедија
Њему је посветио следеће стихове:
Пред њим је Сармат сагињао чело,
пред њим Алпи леђа савијају.
…
На твом лицу, победниче
свих наших душмана
Славо наша, дико наша
Суворова учениче, Кутузова извршиоче
Мило се огледа бљесак њиховог сјаја.
Далибор Дрекић
Сродни чланци:
Древни словенски квадрат – шест миленијума историје
Палиндром у Украјини са традицијом од 17. века
Арапски палиндроми од средњег века до данас
Како у Немачкој пишу и читају уназад
Језичке игре и загонетања старих Грка
Како су Руси писали и читали уназад
Текстове са темом палиндрома на енглеском језику можете читати и на нашој страници Palindromary
