Јован Сундечић – Поред брата брат

Песма „Поред брата брат”  представља снажну патриотску поезију која кроз историјске референце слави идеју српског јединства и слободе.

Јован Сундечић – Поред брата брат; фото: Гемини ВИ

Сундечић у песми повезује кључне личности из српске историје — цара Душана као симбол моћи, Вука Бранковића као метафору за издају и пад, те Ђорђа Петровића (Карађорђа) као симбол обнове и устанка.

Поред брата брат

Кад је Душан сједио
На приестолу свом,
Тад у власти Србину
Стајао је гром.
.
А кад Вуче издао
Таста Лазу свог,
Тад из руку Србину
Неста грома тог.
.
Но кад Гјоргје устао
Муња с громом тад,
Опет Србу западе
Да му разгна јад.
.
Па док буде Србина,
Срб ће увиек знат,
Да је муња с громом баш
Поред брата брат.
.
Јован Сундечић

Виенчић домољубних пјесама од Јована Сундечића, Задар, 1862. (Првобитно штампано у Даници новосадској, 1861.)

Гром и муња у песми су алегорије за српску снагу и борбеност. Док је Душан био на власти, та снага је била у рукама Србина, а њеним губитком (издајом) тај „гром” је нестао. Појава Карађорђа поново враћа ту снагу народу.

Централна идеја и најјача порука песме садржана је у самом наслову и последњим стиховима — да се истинска снага, „муња с громом”, налази у слози, односно када је „поред брата брат”.

Песма је писана у духу епског родољубивог песништва, са наглашеним емотивним набојем, користећи метафоре из природе (гром, муња) како би се описала судбина народа.

Јован Сундечић

Јован Сундечић

Јован Сундечић (Голињево, поред Ливна, 1825 – Котор, 1900) – песник и приповедач; по завршетку задарске богословије радио је као свештеник у Истри и по Северној Далмацији, потом као професор богословије, а онда као уредник разних листова и годишњака: Гласника далматинског, Звијезде, Народног календара, Орлића, Црногорца.

Током живота написао је скоро 700 песама. Међу Сундечићевим песмама доминирале су љубавне лирске песме, мада је писао и моралне песме за децу, лирске песме по угледу на народну поезију, лирске и епске патриотске песме. Поезију је писао на чистом народном језику.

Важнија дела: Низ драгоцјеног бисера (1856), Вршидба (1860), Вјенчић домољубних пјесама (1862), Крвава кошуља (1864), Тужна књига (1885), Љубав и цвијеће (1886), Миље и омиле (1893), Словени и словенство …

Јован Сундечић је данас запостављена личност у српској књижевности. Међутим за време свог живота и почетком 20. в. је важио за најплоднијег српског писца друге половине 19. века.

Приредио: Далибор Дрекић

Сродне објаве:

Један српски сан
Добрица Ерић – Пркосна песма
Авдо Карабеговић Халидбегов: У очи Видова 1898.
Петар Кочић: Слободи
Јован Дучић: Вечној Србији
Здравица народу српском (Љубивоје Ршумовић)
Србин Србима на части захваљује – мало позната Његошева пјесма