Нушић у школској клупи
Једна од бројних анегдота из живота Бранислава Нушића, који није презао да се нашали ни у најнеобичнијим приликама.
Деца у разреду (Николај Богданов-Белски, 1918); фото: Википедија
Наш угледни писац романа, драма, приповедака и есеја не само да је био добар комедиограф у својим делима, већ је и у приватном животу често умео да се нашали, не презајући од тога пред ким је и где је.
Једном речју, у свом хумору је био слободан, аутентичан, својствен.
∗∗∗
Причало се да је Бранислав Нушић као дете био врло немиран у школи, али отресит и веома бистар.
Једном када су на часу српског језика обрађиване пословице, Нушић је био несташан и није пазио шта наставник говори.
За казну га је професор прозвао да каже пример неке пословице.
На то млади Нушић, као да је већ имао спреман одговор:
– Колико будала пита ни сто паметних не могу да му одговоре.
Наставник се нађе у чуду и замисли да ли Нушић овом пословицом циља на њега па рече:
– Да чујем још један пример, Нушићу.
– Паметном је довољна и реч, мирно ће Нушић.
Након што је схватио да га Нушић зачикава пред разредом, разљућени наставник оде по управитеља школе, па још с врата рече:
– Да те чујем сада Нушићу!
– Несрећа никад не долази сама, и на ово доскочи Нушић.
Сродни чланци:
Бранислав Нушић: „Свет“ о свету
Нушићева сатира не признаје хероје
Жанка Стокић: За комунисте народни непријатељ, за Нушића вечита инспирација
Деветстопетнаеста – трагедија једног народа
О друштву и људима који немају ни снаге ни храбрости
Наше објаве можете пратити на ВКонтакте, Телеграм, Whatsapp, X и Линкедин страници, као и на фејсбук страницама Расен, Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома
