Ерих Марија Ремарк као жртва нацистичке пропаганде

ПОДЕЛИТЕ
Често се наводи да се немачки књижевник Ерих Марија Ремарк понекад представљао ананимом презимена: „Крамер“ како би сакрио своје јеврејско порекло. Међутим, легенда о том ананиму настала је као продукт нацистичке пропаганде.
https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Bundesarchiv_Bild_102-14597,_Berlin,_Opernplatz,_B%C3%BCcherverbrennung.jpg

Јавно спаљивање књига на оперском тргу у Берлину од стране студената са берлинских универзитета 11. маја 1933. (colored); Немачки савезни архив; фото: Википедија

Често се наводи да се немачки књижевник Ерих Марија Ремарк у појединим биографијама представљао ананимом презимена: „Крамер“. Међутим, легенда о том ананиму настала је као продукт нацистичке пропаганде с циљем да се поткопа његов кредибилитет. Ремарк је означен француским Јеврејином који је помоћу ананима сакрио своје порекло.

Ананим (грч. Ανα: „поново“ и όνομα: „име“) означава врсту псеудонима, односно уназад читано име, презиме, надимак или какав појам изабран за лично име. Уколико се састоји од простог читања речи у назад, без словних промена и разних врста комбинација, ананим спада у групу дволичних палиндрома.

Голгота писца
https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Bundesarchiv_Erich_Maria_Remarque_bunt.jpg

Ерих Марија Ремарк (Немачки савезни архив; Фелик Ринг); фото: Википедија

Немачка између два рата брзо тонула у тоталитарно друштво, што је довело до масовних хапшења оних елемената становништва које нови владајући поредак није одобравао. 4. децембра 1930. националсоцијалисти, предвођени Јозефом Гебелсом, чинили су у Берлину огромне напоре да поремете премијеру оскаром награђеног холивудског антиратног филма „На западу ништа ново“. Из целог Рајха су стизале вести о протестима против филма, тако да је 11. децембра филм забранио немачки орган за филмску инспекцију. Када је 1931. године Ремарк је номинован за Нобелову награду за мир, савез немачких официра протестовао је због номинације на основу тога што је његов роман оцрнио немачку војску и њене војнике.

Дана 10. маја 1933. године, на иницијативу нацистичког министра пропаганде Јозефа Гебелса, Ремарково писање је јавно проглашено „непатриотским“ и забрањено у Немачкој. Примерци његових дела су уклоњени из свих библиотека и забрањена је продаја или објављивање било где у земљи.

Од 1933. нацистички режим забрањује и спаљује све Ремаркове књиге као као „штетну и непожељну литературу“. Велико демонстративно спаљивање књига догодило се 10. маја 1933. на Опернплацу у Берлину, као и у низу других немачких градова. Такозвани ватрени слоган за ову акцију био је:

„Не, шкрабачима који издају хероје светског рата! Живело васпитање омладине у духу истинског историзма! Предајем ватри дела Ериха Марије Ремарка!“.

Нацисти покрећу пропагандну кампању тврдећи да Ремарк води порекло од француских Јевреја и да је презиме Ремарк у ствари „Крамер“ читано уназад. Кампању је предводио новински лист Националсоцијалистичке немачке радничке партије „Фелкишер беобахтер“

Његово презиме је промењено у Remarque када је објавио „На западу ништа ново“ у част својих француских предака и да би се одвојио од свог ранијег романа Die Traumbude. Његов деда је променио правопис из Remarque у Remark.

Истраживање Ремарковог пријатеља из детињства и с којим се дружио целог живота Ханс-Герда Раба доказало је да је Ремарк заправо имао француске претке – његов прадеда Јохан Адам Ремарк, који је рођен 1789. године, потиче из француске породице у Ахену.

Ово је у супротности са неистином – коју је овековечила нацистичка пропаганда – да је његово право презиме било Крамер („Ремарк“ написано уназад) и да је био Јевреј.

Упркос томе што никад није доказана, податак о јеврејском пореклу Ремарка и презимену Крамер појављује се и у неким новијим Ремарковим биографијама.

У ноћи 28./29. Јануара 1933, дан пре него што је Хитлер именован за канцелара, заувек је напустио Немачку и прешао да живи у Швајцарску. 

Нацисти су наставили да осуђују његове списе у његовом одсуству, проглашавајући да свако ко би променио правопис свог имена са немачког „Remark“ у француски „Remarque“ не може бити прави Немац.

Нацистичка пропаганда је такође изнела лажну тврдњу да Ремарк никада није био у активној служби током Првог светског рата – упркос доказима који говоре супротно.

Године 1938, Ремарку је одузето немачко држављанство. 

Сестра Елфрид

Године 1943, нацисти су ухапсили његову најмлађу сестру, Елфрид Шолц која је са мужем и двоје деце остала у Немачкој. После суђења у озлоглашеном Volksgerichtshof (Хитлеров вануставни „народни суд”), проглашена је кривом за „подривање морала” јер је изјавила да сматра да је рат изгубљен.

Председник суда Роланд Фрајслер је изјавио: „Ваш брат је, нажалост, ван нашег домашаја – ви нам, међутим, нећете побећи“. Шолцова је обезглављена 16. децембра 1943. године. Ремарк је касније рекао да је његова сестра била укључена у активности отпора против нациста.

У егзилу Ремарк није знао за судбину своје сестре Елфриде све до после рата, када је сазнао преко писма своје сестре Ерне. Њој ће посветити роман „Искра живота“ из 1952. године. Посвета је изостављена у немачкој верзији књиге, наводно зато што су га неки Немци још увек сматрали издајником.

Ерих Марија Ремарк је умро 1970. године у 72. години живота.

Далибор Дрекић

Сродни чланци:

Шта је наопако написано у Лучи микрокозма?
Човек који је послао писмо Хитлеру и због тога страдао у Матхаузену
Ананими – уназад читана лична имена

Наше објаве можете пратити на страници Palindromary и на ВКонтакте, Телеграм, Whatsapp, X, Линкедин, и фејсбук страницама Краткословље и Свет палиндрома

Поделите


Оставите одговор

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.