Како је Краљевић Марко постао јунак и добио Шарца
Ова народна приповетка представља етиолошку причу о пореклу јунаштва Краљевића Марка. Она служи као својеврсни „предвид“ или митски увод у његов каснији живот, објашњавајући како је од „слабуњавог и нејаког“ детета постао највећи јунак.
Како је Краљевић Марко постао јунак и добио Шарца; фото: Гемини ВИ
Ово је изузетан пример како народна култура гради лик националног хероја — кроз спој реалног (тежак живот слуге, суровост вршњака) и фантастичног (сусрет са вилом, чудесна снага), стварајући легенду која оправдава Маркову каснију улогу у историји и предању.
Како је Краљевић Марко постао јунак и добио Шарца
Кад је Краљевић Марко био мали, чувао је говеда са другим чобанима. Но, како је онда био слабуњав и нејак, тукли су га други чобани, који су од њега јачи били. Чим би које говече ушло у штету или се одвојило од остали говеда, а они ти слабог Марка преко леђа, а он је сирома морао ићи да говече ишћера или поврати.
Једном га пошљу чобани да врати из шуме коња. Марко пође, но кад би усред шуме, нађе он једну дјевојку гдје спава, а сунце јој ударило у лице. Он онда усијече једну грану и метне јој више главе, те јој начини хлад. Утом се пробуди она дјевојка и запита га ко јој је хлад направио. Марко каже да је он. Онда му рече дјевојка – а то је била вила – шта најволи, да му да. Он јој рече: да би најволио да је јачи од чобана, пa јој онда приповиједи како га чобани туку и наћерују да враћа говеда – зато би вели најволио да је јак и јуначан па да их се више не боји.
Онда му вила рече, да га подоји – он то учини, а кад подоји рече му вила: “Хајде нагули онај растић!“ Марко проба, али ни помакнути. Тада му вила да и другу сису да подоји, па му онда рече: да сад проба, не би ли изгулио растић. Марко потегне и – ишчупа га. “Сад је добро,“ рече му вила, “eто, сад си јак, па мореш ићи.“
Марко се врати чобанима, а они га одма пошаљу да враћа говеда, вичући: “Хајде ћело, враћај говеда!“ (јер су га сви ћелом звали). Марко никако неће, полети један чобанин пут њега, да га удари, а Марко га шчепа па с њим пљоскац о земљу и почне га тући. Они други чобани полете пут Марка, а Марко једног по једног, пода се. Сад је већ друкчије ишло, Марко њих туче, а не они Марка. Чобани се потуже својим газдама како њих Марко туче, а газде опет јаве Марковом газди, да отпусти Марка из службе. Једно вече каже газда Марку да ће га отпустити.
Марко се састане са вилом па јој каже све. Вила му рече: “Када ти пође газда плаћати, немој узимати пара, него ишти ону сакату кобилу у дну хара!“ Марко обећа да ће тако и урадити.
Једног дана зовне газда Марка преда се и упита га: “колико ћу ти дати, што си код мене служио?“ Марко му одговори да неће ништа друго, до ону сакату кобилу у дну хара. Газда једва дочека и даде му кобилу. Послије неког времена кобила ождријеби “Шарца“ којега је Марко до саме смрти имао.
Из збирке Н. Б. Попадића
“Босанска вила“, година I, број 4, 1886. стр. 62.
У народној традицији, јунаци често добијају натприродне способности од вила (побратима или заштитница). У овом случају, вила не само да му даје физичку снагу кроз чин „дојења“ (што симболизује примање магичне, вилинске енергије), већ је и његова менторка која га усмерава у кључним тренуцима живота.
Мотив ишчупаног растића (храста) је класичан епитет за надљудску снагу у епској књижевности. Тиме се визуелно и симболично означава његова трансформација из „слабуњавог ћеле“ у незаустављиву силу.
Прича наглашава да Марко није постао јак ради пуког насиља, већ као одговор на неправду и злостављање које је трпео од јачих чобана. Ово поставља темељ његовог каснијег лика — заштитника слабих и некога ко се супротставља онима који злоупотребљавају моћ.
Занимљиво је да прича повезује његову нову снагу са добијањем коња. Шарац није био обичан коњ, већ га је ождребила „саката кобила“ коју Марко бира својом мудрошћу, послушавши савет виле. То указује на то да је Маркова величина у томе што је умео да препозна „скривено злато“ тамо где други виде само штету или нешто безвредно.
Приредила: Сања Бајић
Сродни чланци:
Хиландарске метохије у Струмској области од XII до XIV века
Хиландарске метохије у Солунској области од XII до XIV века
Спиридон Гопчевић у свом делу “Стара Србија и Македонија“
Лично име Србин у крајевима данашње Македоније
Остоја Рајаковић – угледни српски властелин охридске области
Српска баштина у данашњој Македонији: Манастир Лесново
Српска западна Македонија и настанак четничких одреда
Споменик “Четиристотине“ у част 400 српских регрута побијених од Бугара
Споменик палим српским поштарима у селу Добровени у Македонији
