Наредба о укидању ћирилице донета 1914. године

У склопу опште хистерије против Срба, која се после Принциповог атентата ширила целим подручјем јужне Аустроугарске, а највише на простору Босне, Далмације, Славоније и Хрватске, на удару је било све српско.

Након Срајевског атентата 1914. године, културна и политичка репресија над српским становништвом у Аустроугарској попримила је системске размере.

Један од највидљивијих симбола те репресије била је забрана употребе ћирилице, која је доживљавана као кључни елемент српског националног идентитета.

Најчешће под оптужбом за шпијунажу хапшени су, затварани и убијани виђенији Срби – свештеници, учитељи, председници друштава, власници радњи…

Пљачкана је и уништавана српска имовина, забрањен је рад српских друштава, затворене су српске школе, забрањена је ћирилица, забрањена је српска застава, укинута је крсна слава, забрањено је чак и ношење српске шајкаче.

Преносимо вам текст наредбе Хрватско-славонско-далматинске земаљске владе о укидању ћирилице у „јавним нижим пучким школама“ краљевина Хрватске и Славоније, донете трећег октобра 1914. године. Наредба је објављена у Новостима бр. 270 (05. октобар 1914.).

Пошто је одлука закаснила и за наступајућу 1914/15. годину уџбеници су већ одштампани и „разаслани“, уредбом се одређује да се „они имаду одмах замијенити латиницом штампаним почетницама и рачуницама…“

Додајемо и обавештење које стоји на истој страни овога броја Новости, а односи се на јавне, званичне објаве у којима је такође укинута ћирилица:

Убрзо затим, ова забрана је проширена на све јавне натписе, рекламе и званичну комуникацију.

Ћирилица је такође забрањена и у Босни, а пракса њене забране настављена је и у каснијем периоду.

По уласку Аустроугарске војске у Србију скидани су и уништавани јавни натписи на ћирилици и замењивани латиничним.

Сачувано је више уредби о забрани ћирилице у Србији, као и фотографије на којима аустроугарски војници скидају ћириличне натписе и замењују их латиничним. 

Борба против ћирилице, започета 1914. године, настављена је и током трајања Краљевине Југославије, да би кулминацију доживела у Независној Држави Хрватској. Преносимо два документа која су потписали њен поглавник Анте Павелић и министар унутарњих послова Андрија Артуковић:

1. Законска одредба о забрани ћирилице. На подручју Независне Државе Хрватске забрањује се упораба ћирилице. У Загребу, 25. травња 1941. Поглавник: Др. Анте Павелић

2. Забрањена је свака упораба ћирилице на цијелом подручју Независне Државе Хрватске. У Загребу, 25. травња 1941. Министар унутарњих послова: Др. Андрија Артуковић

Борба против ћирилице траје читав век и посебно је била изражена у периоду трајања Титове Југославије, када је кроз институције наметана латиница.

Добро је познат такав пример забране ћирилице у свим документима и публикацијама Југословенске Народне Армије.

А колико су појединци, институције и установе у Републици Србији данас уистину српски најбоље можемо да видимо у њиховом односу према ћирилици.

Приредио: Далибор Дрекић

Извор: Национална и свеучилишна књижница

Сродне објаве:

Свако слово има своје име
Зашто (са)чувати азбук(в)у
Сто година од прве окупације ћирилице у Србији
Шта су мислећи Срби па и Хрвати говорили о ћирилици
Ћирилица код Срба католика са приморја
Ћирилица – тајно писмо босанских бегова
Ћирилица и Срби
Убиј ме, нећу писати латиницом! – Како се у Црној Гори 1916. бранила ћирилица
Српска ћирилица и муслимани Босне и Херцеговине
Борба против ћирилице (Радован Дамјановић)