Јован Дучић – Хорда
Песма „Бугари”, данас позната под насловом „Хорда” је снажна родољубива песма Јована Дучића из времена Првог светског рата. Написана је 1916. године поводом стравичних злочина, пустошења, убијања цивила, као и скрнављења српских светиња од стране бугарских окупаторских снага у окупираним крајевима Србије и Македоније
Јован Дучић – Бугари (Хорда); фото: Гемини ВИ
Песма је објављена на Крфу под првобитим називом „Бугари“, да би у каснијим збиркама била преименована у апелативно и симболично „Хорда“.
Песник оштро криминализује злочинце, рушиоце и освајаче који се лажно представљају као носиоци културе, док за собом остављају само смрт, палеж и страх.
Хорда
Ми нисмо познали вас по заставама,
Ни ваше хероје „од лавова љуће”
Све на коленима вукли сте се к нама
Носећ мач убице и луч паликуће.
Без буктиња иде та војска што ћути,
Пожар села светли за маршеве горде…
Ваше громке химне не чуше нам пути:
Немо убијају децу старе хорде.
Поломисте више колевки, о срама!
Него херојима отвористе рака,
Подависте више њих у постељама,
Него што сте у крв срушили јунака.
Узели сте очи фрескама са свода,
Главе киповима хероја из бајке;
Спржили сте семе у страху од плода,
И реч убијали убијајућ мајке!
Пресити се земља од крвавог вала,
Али вам победа не осветли лице;
Јер ловор не ниче с буњишта и кала,
Он је за хероје, а не за убице!
Јован Дучић (1913.)
Gammadion & Razor 88 – Horda
Песма представља снажну и потресну ратну лирику о страдању и деструктивној сили непријатеља.
Дучић користи оштар епски тон како би разоткрио лице суровог злочинца који се крије иза маске „витештва“.
Песма почиње стиховима који говоре да нападачи нису препознати по часној борби и заставама, већ по подмуклом доласку „на коленима“ са „мачем убице и лучем паликуће“.
Дучић наглашава најмонструозније аспекте злочина – уништавање колевки и невине деце, скрнављење цркава и фресака и разарање симбола духовног и културног идентитета.
Песма завршава снажном етичком поуком да се победа не може темељити на злочину, крви и „буњишту и калу“. Ловор победе припада искључиво правим херојима, а не убицама, чиме песник оставља трајни историјски и морални жиг на починиоце злочина.
Ова експресивна и дубоко потресна песма носи снажан дух времена у којем је настала, сврставајући се уз остала Дучићева патриотска дела инспирисана ослободилачким ратовима.
Песма је објављена у следећим збиркама и антологијама:
– Српске новине (16. 6. 1916),
– Ратни дневник, Крф (1916);
– Антологија српске ратне лирике : 1912-1922 год. / Младен Ст. Ђуричић, Мирко Дамњановић, ур. Београд: Удружење резервних официра и ратника, 1926. (под насловом „Бугари”);
– Сабрана дела. Књ. 3, Царски сонети. – Београд: Народна просвета, 1930 (под насловом „Хорда”);
– Српска родољубива лирика / Ђуза Радовић, Милорад Панић-Суреп. – Београд : Просвета, 1952;
– Парнас / Божидар Ковачевић, прир. – Нови Сад : Братство-јединство, 1955;
– Песме. – Београд : Нолит, 1956 (под насловом „Хорда”);
– Изабрана дела / Василије Калезић, прир. – Београд : Народна књига, 1964 (под насловом „Хорда”).
– Ми знамо судбу / Ранко Поповић, прир. – Бања Лука : Друштво наставника српског језика и књижевности Републике Српске, 2018. – Стр. 19 (под насловом „Хорда”).
У првобитним објављивањима и ратним дневницима и новинама носила је назив „Бугари“, док је у каснијим збиркама и изборима Сабраних дела (почевши од 1930. године) штампана под општијим насловом „Хорда“.
Извори:
(1) Антологија српске ратне лирике 1912–1922, (пр.) М. Ђуричић и М. Дамјановић, Удружење резервних официра и ратника, Београд, 1926.
(2) Јован Дучић, Живот, дело, време, САНУ, Београд, 2021.
(3) Слободан Витановић – Јован Дучић у знаку Атене, САНУ, Београд, 1997.
Сродни чланци:
Крај мора – Јован Дучић
Јован Дучић: На Царев Аранђеловдан
Јован Дучић: Вечној Србији
Дучићева пјесма посвећена цару Душану – као да је писана за наше вријеме
Југославизам у виђењу Јована Дучића
Јован Дучић: Хрватски илиризам
Јован Дучић: Анексија Босне и Херцеговине и српско питање
Југославизам бискупа Штросмајера као лепо упакована подвала за наивне Србе
Штросмајеров јуриш на Босну и сламање босанских фрањеваца
Јован Дучић – Сину тисућљетне културе
