Срби Карашовани из румунског Баната
Карашовани (Крашовани, Корошевци) су Срби који живе у жупанији Караш-Северин у румунском делу Баната,
Карашовани (Крашовани, Корошевци) су Срби који живе у жупанији Караш-Северин у румунском делу Баната,
У Дубровнику је 1937. одржан Еухаристички конгрес за време којега су све српске радње Срба православних и Срба католика опљачкане.
Манастир Марча код Загреба и Срби из околних места 150 година одолевали су великим притисцима из Ватикана. Беча и Загреба да се поунијате
Томазео: Србија која се пре Грка диже и збаци са себе отомански јарам, сама и без туђе помоћи: Србија која има народну поезију да јој се дивe
Преовлађује мишљење, да су се Буњевци доселили у Угарску из Херцеговине са Буне реке и околине јој и из Далмације.
Песма „Свети Срђу, не дај грђу!“ представља снажан израз дубровачког српског идентитета и духовне повезаности са заштитником града
Босански фрањевци, до оног времена независни и слободоумни. нису знали за Хрвате, нити имали икакве везе са њиховим клиром.
Лујо Војновић је био српски правник, адвокат, историчар, дипломата и писац из старе српске племићке породице Војновића
И у Банату има Срба католика. То су Срби Крашовани који станују у Крашо-Северинској жупанији између Вршца, Лугоша и Оршаве, има их 20.000.
Предлог да се тога дана открије споменик Ивану Гундулићу, а не само спомен-плоча, дошао је из редова Српске дубровачке омладине.
Гундулићев Осман има преко 11.000 стихова, од којих су скоро 1.100 посвећени Србима, Србији, Босни и Херцеговини.
Крајем 19. века историчар Натко Нодило проучавао је национални састав становништва западног Балкана, па је изнео мишљење и о Дубровчанима.
Песма „Призрену“ Матије Бана представља снажан романтичарски израз 19. века, прожет дубоком емоцијом према прошлости и судбини српског народа.
Сматрало се као нормално да ‘Срби Латини’ односно Срби католици пишу латиницом и да се тако публицистички испољавају.
Дубровник је по попису из 1890. године имао 11.177 становника. На питање који језик говоре у кући 9713 се изјаснио да је то српски језик
Овако је писао Никола Томазео, чију књигу држимо. Реч је о делу Србина католика из Далмације, који се у 19. веку прославио својим „Искрицама“
Дубровачки писац Иван Гундулић један је од сто најзнаменитијих Срба. Његови потомци су почетком 20. века протерани из Дуборвника као Срби-католици
Први лист далматинских Срба, настао је у Дубровнику, под именом Гуштерица. Излазио је 1882/83. године, а затим Глас Дубровачки 1885/86.