Срби Карашовани из румунског Баната
Карашовани (Крашовани, Корошевци) су Срби који живе у жупанији Караш-Северин у румунском делу Баната,
Карашовани (Крашовани, Корошевци) су Срби који живе у жупанији Караш-Северин у румунском делу Баната,
У Дубровнику је 1937. одржан Еухаристички конгрес за време којега су све српске радње Срба православних и Срба католика опљачкане.
Манастир Марча код Загреба и Срби из околних места 150 година одолевали су великим притисцима из Ватикана. Беча и Загреба да се поунијате
Томазео: Србија која се пре Грка диже и збаци са себе отомански јарам, сама и без туђе помоћи: Србија која има народну поезију да јој се дивe
Преовлађује мишљење, да су се Буњевци доселили у Угарску из Херцеговине са Буне реке и околине јој и из Далмације.
Песма „Свети Срђу, не дај грђу!“ представља снажан израз дубровачког српског идентитета и духовне повезаности са заштитником града
Босански фрањевци, до оног времена независни и слободоумни. нису знали за Хрвате, нити имали икакве везе са њиховим клиром.
Лујо Војновић је био српски правник, адвокат, историчар, дипломата и писац из старе српске племићке породице Војновића
И у Банату има Срба католика. То су Срби Крашовани који станују у Крашо-Северинској жупанији између Вршца, Лугоша и Оршаве, има их 20.000.
Предлог да се тога дана открије споменик Ивану Гундулићу, а не само спомен-плоча, дошао је из редова Српске дубровачке омладине.
Гундулићев Осман има преко 11.000 стихова, од којих су скоро 1.100 посвећени Србима, Србији, Босни и Херцеговини.
Крајем 19. века историчар Натко Нодило проучавао је национални састав становништва западног Балкана, па је изнео мишљење и о Дубровчанима.
Песма „Призрену“ Матије Бана представља снажан романтичарски израз 19. века, прожет дубоком емоцијом према прошлости и судбини српског народа.
Сматрало се као нормално да ‘Срби Латини’ односно Срби католици пишу латиницом и да се тако публицистички испољавају.
Објављујемо статистички део овог календара у којем су, поред података о броју становника у Дубровнику и припадајућим насељима, између осталог може видети и изјашњавање којим језиком се говори у кући. Дубровник је...
О ЈЕДНОМ СРБИНУ ОД ПРЕ ДВА ВЕКА Ево како је писао један Србин у 19. столећу:“Пјесме су повијест наша, у њима тражимо добро и зло наше. Други пуци ( народи, нап. В.Д.)...
Андрија Качић Миошић, Србин, католички свештеник, на основу ватиканских архива, направио је попис српских владара до Немањића. Србија је створена 490. године, након ослобађања великог дела територије од Рима. Зато се Србима...