Србија на Светској изложби у Паризу 1900. године

Светска изложба у Паризу 1900. године одржана је како би се прославила достигнућа прошлог века и убрзао развој у следећем. Сајам је привукао 48 милиона посетилаца, а представљени су многе технолошке иновације (дизел мотори, звучни филмови, покретне степенице, рендген, телеграфони итд.). Због великог утицаја ове манифестације, Олимпијске игре 1900. године биле су одржане у оквиру Универзалне Свестке изложбе.

Првих година након добијања независности 1878. године, Србија је склопила трговинске споразуме са свим најразвијенијим државама Европе. Убрзо потом, Србија добија позив да учествује на Светској изложби у Паризу 1900. године и бива прва земља која потврђује своје учешће тој изложби, још у септембру 1895. године.

Светске изложбе су биле велика прилика да се нације прикажу и представе на светском нивоу. Тако су и за Краљевину Србију павиљони имали карактер националне презентације на међународној сцени.

Србија је учешће на овој изложби схватила као важну прилику за међународну афирмацију, склопање пословних контаката и приказивање српских производа свету. Циљ је био да се Србија прикаже као модерна европска држава у развоју, спремна за економске и културне везе са светом.

Припреме

Припреме су трајале готово три године и биле су пажљиво организоване: Формиран је одбор за париску изложбу, који је окупио истакнуте професоре и стручњаке из разних области. Посебне комисије су координисале наступ земље, уз подршку двора и краља Александара Обреновића

Све новине су објавиле позив одбора да се се сви грађани који имају неки свој вредан производ, пријаве за учешће.

Српски павиљон

У Улици Народа (Rue des Nations), на левој обали Сене, на Ке д Орсеју, са погледом на реку, од пешачког моста према мосту Алма, налазили су се национални павиљони Италије, Турске, Сједињених Држава, Аустрије, Босне и Херцеговине, Мађарске, Велике Британије, Белгије, Норвешке, Немачке, Шпаније, Монака, Шведске, Грчке, Србије и Мексика.

Иза њих, у другом реду, налазили су се павиљони Данске, Португалије, Перуа, Персије, Финске, Луксембурга, Бугарске и Румуније. Остале нације су биле смештене на другим местима изложбеног простора.

Испред сваког павиљона вијорила се национална застава.

Краљевина Србија је је добила истакнуту локацију поред реке Сене у близини моста Алма. Павиљон је био архитектонски инспирисан националним стилом, изгледао је попут цркве, у српско-византијском стилу и служио је као национални етнографски музеј

Главни архитекта овог пројекта био је Милан Капетановић из Београда, Радио је у сарадњи са архитектом Бранком Таназовићем и архитектом Министарства грађевинарства Милорадом Рувидићем.

То је идејно био скуп националних митова, приказ предотоманске узвишености, путовање у прошлост. Изгледао је као средњовековни српски православни манастир који идеализује слику прошлости.

Палата површине од 550 квадратних метара, за Србију, која је у то време имала само два милиона становника, представљала је веома значајно место. 

Садржај изложбе

Србија се у Паризу 1900. године појавила у свом разноврсном и живописном издању на чему су јој могли позавидети многи народи Европе. 

Унутрашњост павиљона је била изузетно занимљива и богато попуњена.

Изложени су производи из области пољопривреде, рударства, занатства и индустрије – посебно текстил – народне ношње и рукотворине, храна, вино и руде.

Етнографски музеј у Српском павиљону

Етнографски музеј у једном од крила Српског павиљона био  је један од најзабавнијих и најсликовитијих кутака изложбе.

Заслуге припадају господину Малхасунију, који је преузео задатак његове организације и још напорнији задатак састављања костима, накита и разних изложених предмета.

У Београду су прикупљене најлепше народне ношње из свих крајева Старе Србије и ништа није било богатије и лепше од те светле одеће украшене везом, уз додатак бројног накита.

Око четрдесет величанствених српских костима било је аранжирано са изузетном уметношћу и понуђено на дивљење јавности. Били су заступљени сви друштвени слојеви из свих делова земље.

Господин Малхасуни се трудио да пренесе живот и обичаје српског народа, вешто комбинујући сваку групу на такав начин да синтетише страницу историје или легенду.

Уметнички израђене лутке су биле обучене у ове ношње и све то је представљало један етнографски музеј који је пленио лепотом и раскоши народног рукодеља.

Домаћа радиност привукла је посебну пажњу, а пиротски ћилими су тада стекли светску славу.

Још један кутак малог музеја оживљавао је дирљив аспект српске традиције и историје. Био је то старац, са гуслама у руци, учећи дете да пева о слави прошлих времена.

Једна од најшармантнијих група била је она која је окруживала фонтану на отвореном пољу, представљајући дивну евокацију сеоских обичаја. лепе сељанке у свиленим хаљинама боје огрозда везеним златом, болерима и малим капицама које светлуцају шљокицама и бисерима, окупљене око ње представљале су праву атракцију на изложби.

Београђанке су представилие одећу дама из српске буржоазије: кремасту сатенску сукњу извезену златом, плави свилени болеро и бледоружичасту газу блузу – шармантан и грациозан ансамбл, употпуњен малим везеним покривалом за главу од бисера и злата.

Уметност

Србију је представљало двадесет истакнутих уметника, пре свих, сликари и вајари који су изложили своја дела, Српски уметници изложили су радове с темама из националне историје, тако да је и наш изложбени простор био пројектован у особеном стилу.

Сликар Паја Јовановић изложио је величанствено уље на платну „Крунисање цара Душана“ („ Проглашење Душановог законика“),

Сликар Марко Мурат представио се композицијом „Долазак цара Душана у Дубровник“,

Вајар Ђорђе Јовановић приказао свој „Споменик косовским јунацима“, који се данас налази у Крушевцу.

Преко двеста награда

Успех српских излагача био је велики. Вратили су се из Париза са укупно 220 високих признања. Освојено је 19 златних, 69 сребрних и 98 бронзаних медаља, као и десетине плакета и повеља.

Међу награђенима је било и пуно произвођача вина.

Једну од златних плакета Србија је добила за научну иновацију. математичар Михајло Петровић Алас освојио је златну плакету за за изум „хидроинтегратора“, аналогног рачунара покретаног капиларним протоком флуида, способног за решавање диференцијалних једначина – ПРВИ ОВОГ ТИПА У СВЕТУ!

О првом рачунару на свету више можете прочитати у нашем тексту: Србин који је изумео први рачунар и сматра се претечом информатике и кибернетике

Светска изложба у Паризу пружила је стратешку позорницу младом краљу Александру I Обреновићу да афирмише културни идентитет и политичку независност Србије у Западној Европи.

Приредиили: Сања Бајић и Далибор Дрекић

Литература:

Википедија

Industrie Miniere Serbe Exposition Universale de Paris 1900. Catalogue Special, Société Anonyme au capital de trois millions, Rue Bergère, 20, 1900.

Aleksandar Ignjatović, Competing Byzantinisms: The Architectural Imaginations of the Balkan Nations at the Paris World Exhibition in 1900, Paris: L’Harmattan, 2015.

Ada Hajdu, The pavilions of Greece, Serbia, Romania and Bulgaria at the 1900 Exposition Universelle in Paris, British School at Athens – Modern Greek and Byzantine Studies Volume 1, 2015

Laurent Antoine LeMog, World Expo Consultant, 28. јануар 2015.

Сродне објаве:

Србин који је изумео први рачунар и сматра се претечом информатике и кибернетике