Јозеф Холечек – Између царства земаљскога и царства небеског

Овај текст представља дубоко промишљање о српском националном бићу из пера Јозефа Холечека, чешког писца, новинара и дипломате, који је био један од највећих пријатеља српског народа и познавалац прилика на Балкану крајем 19. и почетком 20. века.

Јозеф Холечек – Између царства земаљскога и царства небеског; фото: Гемини ВИ

Холечек је провео много времена међу Србима, посебно током Херцеговачког устанка, и кроз свој рад је настојао да европској јавности приближи српску борбу за слободу.

Овај цитат садржи суштину његове филозофије о српском народу, коју је изградио посматрајући га кроз призму његове историје, епске традиције и духовности.

Између царства земаљскога и царства небеског

„Српски народ, одричући се царства земаљског” а остајући верни царству небеском, показао се као народ који посједује огромну силу идеализма, да ми, који се надамо да ћемо убудуће очистити народ од срамоте и неправде царства земаљскога, морамо у српском народу видјети и поштовати народну праматерију, која ће тек у будућности одиграти часну улогу коју му је провидност уделила, а да би остварио ту улогу мора бити приправан на даље муке и патње, даља одрицања и жртвовања”.

Јозеф Холечек

Холечекова мисао директно се наслања на „Косовски завет“. Одрицање од „царства земаљског“ (пролазне моћи, материјалног богатства и удобности) зарад „царства небеског“ (моралних принципа, слободе, части и духовне вертикале) за њега није знак слабости, већ доказ супериорне духовне снаге и идеализма.

Царство небеско, Прва половина 19. века (Државни музеј Санкт Петербург); фото: Википедија

Овај израз сугерише да је српски народ, упркос свим страдањима, сачувао чисту, изворну суштину. За Холечека, то значи да народ није потрошен, већ да је сачувао потенцијал за велика дела у будућности – он га види као „небрушени дијамант“ или клицу која чека праве историјске околности да процвета.

Холечек уочава да српски народ историјски плаћа високу цену за своје идеале. Он препознаје да тај пут није лак и да захтева непрестано жртвовање. Према његовом виђењу, та патња није узалудна; она је својеврсна „катарза“ која припрема народ за улогу коју му је, како он пише, „провидност уделила“.

Ово је изузетно занимљиво јер долази од странца, западноевропског интелектуалца. Холечек овде заправо позива своје савременике да не суде о Србима само на основу политичке ситуације или материјалне неразвијености тог времена, већ да у њима виде носилаца виших етичких вредности које су можда изгубљене у „развијенијим“ друштвима.

Јозеф Холечек је овим речима пружио Србима једно од најлепших признања које је дошло из иностранства. Он је препознао да српска снага не лежи у броју, војној машинерији или богатству, већ у несаломивом духу.

За Холечека, српски народ је био пример народа који је у стању да жртвује тренутно за вечно, што га је чинило трајно важним фактором у европској историји. Ове речи данас често служе као подсетник на континуитет српске историје, где су жртва и идеал слободе били изнад сваког политичког компромиса.

Јосеф Холечек

Јосеф Холечек (1853-1929) био је чешки реалистички писац, новинар, преводилац и велики словенски родољуб.

Јосеф Холечек; фото: Гемини ВИ

Најчешће теме његових дела јесу из народног живота јужне чешке области. Веома се занимао за јужнословенски фолклор, литературу и историју.

После завршеног факултета радио је у Загребу као дописник прашких новина „Народни Листи“ за Балкан.

Његов рад се фокусира на живот на селу и наглашава снагу љубави која може да спасе лоше ствари.

Приредио: Далибор Дрекић

Извор:

Лазо М. Костић, Спољни изглед Срба, Срби у очима странаца 1-2: Колектанеја, Швајцарска 1968-1972.

Сродни текстови:

Никита Станеску – Срби
Сергеј Јесењин о Србима
Хандриј Зејлер – Где је Србима родни завичај?
Виктор Иго – За Србију
Милан Кундера о бомбардовању српских градова 1999.
Срби су највећи борци и демократе Европе – Рут Мичел
Српска се душа не да сецирати – Женина Клапје
Српске војничке приче Хенрика Ангела
Теодосије Мангала о Србима и Србији
Алфонсо Рејес о Србима и Србији
Хенрик Аугуст Ангел – Другови! Косово! Косово!
Српско Светосавље равноапостолско – Френсис Конт
Фридрих Гризендорф – О Српском витешком духу
Храбри и срчани српски народ – Фидрих фон Таубе
Срби верују у снагу разлога и права (Ернест Дени)
Косово је духовна ствар, а духовне ствари сметају – Франц Вебер
Срби имају славну, херојску прошлост – Нобеловац Карл Шпителер
Реч у славу Србије – Жан Дитур
Храброст, човештво и заклетва Срба – Адам Мицкјевич
Француз о српској војсци и Србима 1913. године
Алберт Ајнштајн открио кафану и Србе као генијалан народ
Ребека Вест о Србији и српском сељаку
Максим Горки у Србији – Срби су исто толико Руси колико и ми
Достојевски о Србима: Неће много времена проћи и јавиће се спасоносна реакција…