Кочићев недокучиви народ и језик скривен у планинама
Кочић се бојао да прибегне доказима, бојао се чак и уметности, као од неког експеримента који би му могао прекројити, довести у неки крој – његов народ
Кочић се бојао да прибегне доказима, бојао се чак и уметности, као од неког експеримента који би му могао прекројити, довести у неки крој – његов народ
Глишић сматра да своме роду треба да послужи и својим пером. Он види злоупотребе у администрацији која ради са народом, и код зеленаша.
Коста Трифковић је добар техничар, и он покушава да критикује друштво али не зато што он има у томе некаквога моралнога интереса.
Нушић спада у писце који су од увек имали признање широке публике. Признање пак књижевних критичара он дуго времена није имао.
Стерија јетко примећује како та култура која долази не даје стварних вредности а уништава највеће, оне које су сачињавале српски народ.
Доситеј Обрадовић који са жаром прима идеје просвећености служи се у својој дидактици, комиком, благом шалом. Такви су сви добри дидактичари.
Доба са којим почиње велика борба о којој је реч јесте доба у коме комика и сатира долазе брже и природније до изражаја.
Једночинка Косте Трифковића “На Бадњи дан“ говори о томе како је Бадњи дан судбоносно утицао на живот једног новосадског нежење.
„Андрићева молитва“ је један од најинтимнијих и најдубљих записа нашег нобеловца, у којем се кроз форму обраћања Богу огледа суштина његове животне и стваралачке филозофије.
Кинеска прича „Човекољубиви владар је непобедив“ представља један од кључних текстова најважнијих конфучијанских списа.
На основу ове приче настала је пословица “крави свирати лиру” која значи да особи на нижем степену духовног развоја објашњавате узвишене истине
„Чупати младице да боље расту“ је позната кинеска поучна прича која носи снажну метафоричку поруку о нестрпљењу и мешању у природне процесе.
Прича „О суђењу“, коју често називају „Старац и коњ“ (или прича о срећи и несрећи), представља једну од најпознатијих таоистичких поука.
Зар се на овоме свету може живети да се не покажу зуби? Зар се може бити такав мекушац. Она се кисело осмехну и ја на њеном лицу прочитах: „Може!“
Ако бисмо на једноставан начин покушали да опишемо Бранислава Нушића онда бисмо то могли урадити са свега две речи – наш биограф. Зашто? Постоји ли неко ко нас је тако добро дефинисао...
Дивно! Ура! А ко би се надао! Одмах да наредимо изборе! Изборе!… изборе!… Ура! Сигурна већина! Сигурна већина! Већина! већина! већи…
Пилипенда је кратка приповетка Симе Матавуља, први пут објављена у мостарској „Зори“, 1901., а потом уврштена у збирку „С мора и с планине“
Лорка је најугледнији шпански песник 20. века, који је сјединио традиционалне вредности књижевности, народне баштине и модерне књижевности.
Нушићев син Страхиња Бан Нушић се борио у Скопском ђачком батаљону, познатијем као 1.300 каплара. Најпре је тешко рањен, а затим је погинуо.
Амерички писац Ден Браун има обичај да на задњим корицама својих романа у облику загонетних цифара упути на главну загонетку у роману