Ранка Куић о открићу српске речи „Praotcem“ код Призрена
Ранка Куић о открићу античке некрополе из 1-3 века, на обали реке Бистрице код Призрена,на којој сналази српска реч ПРАОТЦЕМ
Ранка Куић о открићу античке некрополе из 1-3 века, на обали реке Бистрице код Призрена,на којој сналази српска реч ПРАОТЦЕМ
Прибислав Похвалић (1406-1438) дипломата босанске племићке породице Косача. у писмима, писаним ћирилицом свој језик назива српским
У многе српске куће дуго није смела да уђе ниједна књига која садржи католичко-језуитско слово „Ј“. О томе говоре неке анегдоте.
Представљамо вам речи за које многи од вас вероватно нису никад чули. Зато, бришемо прашину са неких од тих израза
Бранислава Божиновић је проучавајући санскритски језик дошла до спознаје, да је наш србски језик најсроднији древном санскритском језику
Можемо се наслушати свакојаких тврдњи о значењу и пореклу ове речи „бре“ али све је то у некој „магли“ и без јасног закључка.
Косово је добило име по птици косу, а Метохија по термину метох, балканском грцизму који значи црквено имање, црквени посед.
Недавно је Комитет Конгресне библиотеке из Вашингтона признао црногорски језик, чиме је Црна Гора добила међународни код за језик.
Анђелија Станчић Спајић је указивала на везе између речи српског и хебрејског језика. посебно оних којима се зна значење, али порекло не.
Изумирање језика наступа када језик нема више изворних говорника, Он иза себе може оставити посредне језике и дијалекте или умире без наследника.
Овај Даничићев речник је главно научно дело у које је Загреб икад кренуо, али је већ седамдесетих година Даничић добро осетио хрватски шовинизам
Хрватски језик је био у Загорју кајкавски, а по острвима чакавски. Гај смисли да Хрвати прихвате српску штокавштину којом се говори у Далмацији и Славонији
Између осталог, сабирали су онамо српске народне песме и исте послали Матици Хрватској, која их је издала у 12 књига, као „Хрватске Народне Пјесме“!
Крајем 19. века историчар Натко Нодило проучавао је национални састав становништва западног Балкана, па је изнео мишљење и о Дубровчанима.
Вечни календар Захарија Орфелина написан је на 366 страница и садржи 9 цртежа из астрономије на крају књиге. Садржи углавном астрономске и научне појмове
У уџбенику Земљопис, штампаном 1911. на Цетињу, писало је да у Црној Гори живе „све сами чисти и прави Срби, који говоре српскијем језиком“
Први српски буквари на ћирилици штампани су 1579. у венецијанској штампарији Ђованија Рампацета, а израдио их је Инок Сава
Матија Бећковић у свом ауторском, аналитичком тексту, описао како би српски језик изгледао када би имао само две речи – јеботе и супер.
Прво двоименовање српског језика је извршио филолог Ђуро Даничић у свом најзначајнијем дjелу ,,Рјечник хрватскога или српскога језика“.
Дубровник је по попису из 1890. године имао 11.177 становника. На питање који језик говоре у кући 9713 се изјаснио да је то српски језик