Ранка Куић о открићу српске речи „Praotcem“ код Призрена
Српски филолог Ранка Куић се у интервјуу за НИН 2001. године, између осталог, осврнула и на тренутак када је на обали реке Бистрице код Призрена откривена античка некропола из 1-3 века, на којој налази и српска реч ПРАОТЦЕМ
Призренска некропола из 2. века пронађена у кориту реке Бистрицие на којој је српска реч ПРАОТЦЕМ; фото: Гемини ВИ
Задесила сам се у Призрену баш у тренутку кад је река Бистрица одвалила део своје обале. Пред мојим очима појавио се троделни споменик, део некрополе. Видим натпис на исквареном латинском (отац ме је учио латинском као да ћу бити латинац), на трећем делу споменика уочим реч: Praotcem – мајко моја, па то је старосрпски са „ТЦ“.
Остале речи су на келтском и хебрејском. Ја се занебесила, можете мислити пронаћи српску реч из тог периода?
По епиграфском уређењу споменика, он датира у распону од 1. до 3. века нове ере. Какав седми век! Словени су дошли овде много раније него што то тврди „немачка школа“. Почетком наше ере један Србин је сигурно био овде, дао је ту реч и ко зна колико још других.
Тако су се на каменом споменику од пре скоро 2000 година заједно нашле српске и келтске речи. То, само по себи, говори о српско-келтској животној паралели – овде су се срели Келти и стари Словени.
Непобитна је чињеница да су Скордисци, келтско племе, негде око Београда организовали CIVITAS CELTORUM, на самом почетку нове ере. Потврду тога пружа и овај надгробни споменик из Призрена.
Извор: Ранка Куић, Српско-келтске паралеле, интервју за НИН, 18. јануар 2001. године
Ранка Куић
Ранка Куић (Сарајево, 15. јун 1925 — Београд, 1. мај 2003) била је српска књижевница, филолог и академик.
После завршеног Филозофског факултета у Београду 1951. године где је студирала германистику, трећи степен студија завршила је 1954. у Бристолу (Енглеска). Докторат из књижевних наука стекла је 1954. године у Љубљани.
Имала је и научна звања научног сарадника Института лингвистике у Лондону, била редовни члан Велшке академије у Великој Британији, била члан Удружења књижевника Србија, члан Удружења књижевних преводилаца Србије, члан Међународног ПЕН-а (Лондон), члан Југословенско-британског друштва за науку и културу Југославије, члан Управе Шекспировог друштва (Београд), члан Свесловенског савеза у Београду, добила је место у Интернационалном регистру научних, књижевних и културних 2000 профила света (са седиштем у САД), итд.
Поред предавања на југословенским универзитетима, била је гостујући професор по позиву на универзитетима у Прагу, Варшави, Кракову, Будимпешти, Амстердаму, Антверпену, Брну, Братислави, Лондону, Оксфорду, Бристолу, Бангору…
Признати су јој многи научни радови из компаративистике где је открила значајне чињенице о односу древног келтског језика, велшанског, и српског, келтске културе и фолклора и српског. Ауторка је антологије келтске поезије „Под белим небом црвен змај“ и студије „Црвено и бело – српско-келтске језичке паралеле“.
Добитник је награде Милош Н. Ђурић 1974. године, за своју антологију на енглеском под називом „Антологија енглеске романтичарске поезије”.
Извори:
Ранка Куић, Црвено и бело – српско-келтске језичке паралеле, Глас Српски, Бањалука, 2000.
Приредио: Далибор Дрекић
Сродни чланци:
Да ли су историју Срба и Руса фалсификовали западни историчари
Радован Дамјановић: Праотац
Коледо – једна реч која се смеје званичној историји и лингвистици
Откуд Срби знају какве су уши биле у римског цара Трајана?
Келти и Срби – Откуда Келтима српски Луг?
Ђанкарло Томацоли Тицијано: Срби су староседеоци, а не дошљаци на Балкан!
РасСија (КолоВенија) најстарија цивилизација и српски чудотворци
Тајна златног пресека: Веза између културе Лепенског вира, Винче и средњовековне српске културе
Света географија града
Анатолиј Кљосов: Откуд су се појавили Словени
Древни словенски квадрат – шест миленијума историје
Далимилова хроника из XIV века: Не постоје Словени, него Срби
Бранко Драгаш – Словени
Срби од давнина на Балкану – И богови су говорили српски
