Историја Словена кроз слике Алфонса Мухе

ПОДЕЛИТЕ
Циљ животног дела великог чешког сликара Алфонса Мухе био је уметнички јак и историјски заснован приказ историје Словена, од митске прошлости, до блиставе будућности

Aлфонс Муха: Крунисање цара Душана, Фото: Wikipedia

Словенска епопеја је циклус од 20 великих слика које је Алфонс Муха насликао између 1910. и 1928. године. Циклус приказује сцене из историје и митологије словенских народа. Муха је све слике из овог циклуса поклонио граду Прагу.

Муха је био панслависта и националиста и тежио је очувању националних вредности и културном и духовном уједињењу Словена.

Својим делом желео је да свакој Словенској заједници посвети по једну тему и слику у част заједничких корена и заједничке прошлости и жеље за заједничком будућношћу свих Словена. Једна од слика у овом опусу, Крунисање цара Душана, представља призор из историје Срба.

Алфонс Муха провео је много година радећи на циклусу Словенска епопеја, за који је сматрао да је његово животно дело.

This slideshow requires JavaScript.

Рад на сликама започео је студијским путовањима по словенским земљама које је намеравао да прикаже у циклусу. Детаљно и систематски је проучавао њихову историју, митологију, фолклор, детаље ношњи, намештаја, народну и црквену архитектуру.

Многе месеце провео је у тадашњој царској Русији, по територијама словенских земаља на Балканском полуострву, у Пољској, а посетио је и православне манастире на Светој Гори.

Десет слика Словенске епопеје представља догађаје и митове чешке историје и митологије, а осталих десет значајне датуме историје других словенских народа.

Прво платно циклуса Муха је посветио прапочецима словенства представом замишљених Адама и Еве словенских народа, око којих различите фигуре и мотиви симболизују драматичну и турбулентну историју Словена.

This slideshow requires JavaScript.

Затим следе Мухина виђења различитих обреда и догађаја словенске историје: жетвених свечаности у част једног од најзначајнијих словенских божанстава – бога Световида, проповед верског вође и касније чешког националног хероја Јана Хуса у Витлејемској капели у Прагу, бојног поља после победоносне битке на Гринвалду 1410-те, када је поражена војска тевтонских витезова, или атмосфере после победоносне витковске битке под вођством чешког хероја Јана Жишке.

Једно од гигантских платана посвећено је и српској историји: крунисању цара Стефана Душана за владара читаве територије Источног римског царства 1346. године. На слици је приказана процесија која прати крунисање. Испред старешина који носе царев мач и одликовања корачају девојке у народним ношњама које, како се верује, наглашеном и идеализованом лепотом симболично изражавају наду самог Алфонса Мухе у будућност Словена.

„Апотеоза“ је убедљиво најсимболичнија Мухина слика. Плава боја представља митску прошлост, црвена Хуситске ратове у Бохемији (Чешкој), људске фигуре у тамним бојама представљају непријатеље Словена, док особе у жутој алудирају на блиставу будућност словенских народа и њихово јединство.

Алфонс Муха: Апотеоза словенске историје, Фото: Wikipediа

Током нацистичке окупације Чешке „Словенска епопеја“ је сакривена, а поново је приказана јавности тек 2013. године.

Алфонс Муха преминуо је од болести у јулу 1939. године, само неколико недеља након што га је ухапсио и испитивао озлоглашени Гестапо.

Извор: Википедија

Сродни чланци:

Тодор Швракић – први школовани сликар из Босне и Херцеговине
Сликар Никола Машић – Србин из Лике којег Хрвати својатају
Надежда Петровић – патриота, хуманиста и сликарка
Срби са Јадранског мора (Лудвиг Салватор)
Магични квадрат из 8. века као инспирација Салвадору Далију

Наше објаве можете пратити на ВКонтакте, Телеграм, Whatsapp, X и Линкедин страници, као и на фејсбук страницама Расен, Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома

Поделите


1 Response

  1. Shindivila каже:

    Videla sam ove slike uzivo u Pragu i zaista su predivne. Trepere i ima nesto zaista carobno u njima. Na reprodukcijama nisu ni pribizno te boje, koje su u stvarnosti, jer aparat ne moze da zabelezi i tople i hladne tonove na istom snimku, ali ljudsko oko moze…

Оставите одговор

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.