Епски бес бога Марса

Поделите

У вечери 28. фебруара 2026. године када је извршен напад на Иран догодило се ретко поравнање планета сунчевог система дуж еклиптике на западном хоризонту. У поравнању је недостајала једна планета – Марс, који је остао усамљен у мраку, на супротној страни од видљивог спектра.

Тријумф Марса (Антоан Карон око 1570. Уметничка галерија Универзитета Јејл); фото: Википедија

Израел и САД су 28. фебруара 2026. године покренули заједнички напад на разне мете у Ирану. Операција, под шифром „Рика лава“ према Израелу и „Епски бес“ према САД, почела је низом удара на Техеран, Исфахан, Ком, Караџ и Керманшах.

Те вечери, када је извршен напад, догодило се ретко поравнање шест планета (Меркур, Венера, Јупитер, Сатурн, Уран и Нептун) дуж еклиптике на западном хоризонту. (22)

У поравнању је недостајала једна планета – Марс, који је остао усамљен у мраку, на супротној страни од видљивог спектра.

Оваква вечерња небеска поравнања су прилично неуобичајена, а ово је представљало врхунац астрономских догађаја у 2026. години. (23)

Друго такво велико поравнање од укупно шест планета (Јупитер, Меркур, Марс, Уран, Сатурн и Нептун) десиће се 12. августа 2026. године.

Биће то јутарње поравнање, за разлику од фебруарског које је било вечерње. Овога пута у мраку, ван поравнања остаће Венера, а уместо ње са осталим планетама биће Марс. (22)

Планете сунчевог система; фото: pixabay/BlenderTimer

Тог дванаестог августа десиће се истовремено и потпуно помрачење сунца, које ће бити видљиво са Гренланда, Исланда и из Шпаније. (24)

Епски бес бога Марса

Марс био је римски бог беса, страсти, разарања и рата, најистакнутији међу војним боговима римске војске. Рани Римљани су га поштовали као великог разјареног бога, чији је бес инспирисао дивљаштво ратовања и произвео запањујућа достигнућа римског оружја. Генерали су му често приносили жртве како би призвали његову наклоност пре битке.

Већина његових фестивала одржавана је у марту, месецу који је добио име по њему, и у октобру. Први је био Екирија са тркама двоколица или коња, који се одржавао 27. фебруара, а последњи су били „ритуал Октобарског коња“ (15. октобра) са трком кочија и жртвовањем коња и „очишћење оружја“ (Армилустриум) 19. октобра.

У Кабали, Марс (познат као Ma’adim) повезан је са Сефиром Гебуре (Суровост, Суд или Моћ) на Дрвету живота.

Марс је представљао сирово насиље рата, често приказан у кочији у пратњи своје деце, Страха и Терора. Сматрали су га божанством бурне нарави, брзим на гнев и често приказиван са копљем, штитом и ватреним обликом док јуриша у битку.

Његов бес је био суштински повезан са његовом улогом заштитника, а његов култ је наглашавао да је његов бес коришћен за заштиту римске државе и њених граница.

Белона подстиче Марса на рат (Луј Жан Франсоа Лагрене 1795-1796); фото: Википедија

Због његовог интензивног беса и повезаности са крвљу и насиљем, крвавоцрвена планета Марс је по њему добила име. У неким алегоријским и филозофским списима, планета и бог су обдарени заједничким карактеристикама.

Са планетарне тачке гледишта, лунарни месец Нисан (2. март до 11. април) је под владавином планете Марс, зодијачког ратника. Назван Ма’адим на хебрејском, његов корен је у крви.

Приредио: Далибор Дрекић