Прва српска фотографија у боји

Након дугогодишњег бављења фотографијом и праћења иновација у овој области, Ђорђе Станојевић је направио прву фотографију у боји Дечак са виолином. Фотографија је позната као најстарије сачувано дело фотографије у боји, у облику штампане репродукције, у историји српске фотографије.

Ђорђе М. Станојевић је увео фотографију у српску науку. У историју фотографије ушао је као први аутор са ових простора који је успео да фотографише потпуно помрачење Сунца. 19. августа 1887. године.

Осим тога, дао је значајан допринос историји пејзажне и документарне фотографије и творац је прве фотографије начињене уз помоћ X-зрака у Србији.

У једном од писама Николи Тесли, написао је:

„Из приложених неколико фотографија видите ванредно лепе репродукционе линије сила и еквипотенцијалне површине на појединим биљним пресецима.“

Иако је фотографију користио у научне сврхе, он ју је доживљавао и као неку врсту уметности. Захваљујући њој обилазио је Србију, бележио пејзаже и пределе, изглед ношњи и кућа, посећивао варошице, цркве и манастире. Из обиља прикупљеног материјала 1902. године објавио и прву српску фотомонографију „Србија у сликама“. Осим изузетне уметничке вредности коју има, овај албум је коришћен касније и као историјски документ, захваљујући коме је била могућа рестаурација неких манастира.

На Балканској изложби 1907. године у Лондону било је изложено и 99 транспарентних фотографских плоча Ђорђа Станојевића. Био је сведок бомбардовања Београдског универзитета у Првом светском рату, и то је забележио на фотографијама.

Значајан допринос документарној фотографији са ових простора дао је његов албум Le bombardement de l’Université de Belgrade, који је објављен 1915. године, а касније приказан у Паризу и Лондону на Савезничким изложбама са ратном тематиком.

Албум садржи 21 фотографију са приказима срушене учионице, лабораторије, сале, уништене опреме итд. након што су аустроугарске снаге бомбардовале Капетан Мишино здање у Првом светском рату.

У Историјском музеју у Београду сачувано је неколико стотина стаклених плоча на којима су његове фотографије предела Србије, манастира, пејзажа, панорама градова и места погодних за подизање хидроелектрана.

Након дугогодишњег бављења фотографијом и праћења иновација у овој области, Ђорђе Станојевић је направио прву српску фотографију у боји „Дечак са виолином“. Фотографија је позната као најстарије сачувано дело фотографије у боји, у облику штампане репродукције, у историји српске фотографије.

Рађена је у техници аутохром, четири дијапозитива су урађена у четири боје (црној, црвеној, плавој и жутој), а затим су стаклене плоче спајане, чиме су се боје измешале.

Фотографија, чија се два сачувана примерка налазе у Станојевићевом легату у Историјском музеју Србије, штампана је у Лајпцигу.

До дана данашњег код нас не постоји довољно јасна свест о томе колики је углед овај научник и великан стекао и уживао у самом врху европске фотографије.

Тешко је замислити угледнији круг личности европске фотографије 19. века од оног у коме се у то време нашао и наш научник и фотограф аматер Ђорђе Станојевић.

Ђорђе M. Станојевић

Ђорђе M. Станојевић (Неготин, 7. април 1858 – Париз, 11. децембар 1921) био је српски физичар, професор Велике школе, професор и ректор Београдског универзитета. Заслужан је за увођење првог електричног осветљења и изградњу првих хидроелектрана у Србији. Донео је први рентген апарат, инсталисао прву радиотелеграфску станицу, донео прве расхладне уређаје.

Током више десетлећа рада, поред питања електрицитета и његове употребне вредности, бавио се и истраживањима из области физике, механике, астрономије, као и новим техничким проналасцима: фотографијом у боји, расхладним уређајима и другим областима.

Често је боравио у европским градовима где је учествовао на скуповима и изложбама из разних области науке и технике, прикупљао знања и искуства која је, одмах потом, покушавао пренети у своју земљу.

Заслужан је за увођење првог електричног осветљења у Београд и тадашњу Србију, крајем осамдесетих година 19. века, уместо до тада преовлађујућег гасног осветљења. То је Београд увело међу прве престонице Европе са потпуно електричним осветљењем.

Приредио: Далибор Дрекић

Извори: Универзитетска библиотека Светозар Марковић, Википедија, Српска енциклопедија, 

Сродни чланци:

Настанак фотографије – Српско културно чудо 19. века
Како је код Срба испраћен настанак фотографије 1839. године
Срби на првим фотографијама у боји у француској збирци “Планетарни архив“
Прве разгледнице у Србији – Уметност дописивања
Димитрије Новаковић – Први српски фотограф
Прва разгледница на свету штампана је 1871. у редакцији часописа „Змај”

Наше објаве можете пратити на ВКонтакте, Телеграм, Whatsapp, X и Линкедин страници, као и на фејсбук страницама Расен, Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома