Споменици

Споменик палим српским поштарима у селу Добровени у Македонији

За вријеме Првог свјетског рата у селу Добровени, општина Новаци, у данашњој Македонији, била је смјештена војна пошта Српске војске. Скоро сви чланови ове поште погинули су усљед бомбардовања њемачке авијације 29. новембра 1916. године.

Српско војничко гробље у селу Добровени, Македонија; фото: Wikipedia

Послије завршетка рата, на том мјесту у знак сјећања на погинуле поштаре, њихови преживјели пријатељи подигли су споменик на којем пише: “Овај им споменик подигоше другови“.

Из старих фотографија може се видјети да је овај споменик премјештен са мјеста гдје се првобитно налазио на српско војничко гробље поред сеоског гробља у Добровенима.

Код сеоске цркве светог Димитрија налазе се два одвојена гробља српских војника. На једном од њих налази се и већи споменик палим српским поштарима, који су погинули за вријеме бомбардовања њемачке авијације 1916. године.

Село Добровени се у Првом свјетском рату налазило на самој линији фронта што је имало погубне посљедице за његово становништво. Налази се 18 километара западно од Кајмакчалана. Такође, велики број војника изгубио је живот по околним планинама па се данас на овом подручју могу наћи бројни непознати гробови, од којих се многи налазе разбацани широм околних поља.

Приредила: Сања Бајић

Повезани чланци:

Споменик палим српским поштарима у селу Добровени у Македонији
Заборављена српска војна гробља из Првог светског рата – Кајмакчалан
Стање српских војничких гробља у Македонији

ИСТОРИЈА

Споменик “Четиристотине“ у част 400 српских регрута побијених од Бугара

Недалеко од македонског града Охрида, покрај пута који води у манастир светог Наума, у близини села Рамне и Биљаниних извора, Момир Коруновић је 1925. године пројектовао и подигао велики четвороугаони обелиск, од белог мермера са Плетвара – Споменик четиристотине. Обелиск је био уочљив још из даљине, падао је у очи својом висином и складним обликом.

Споменик подигнут надомак Биљаниних извора поред Охрида, за 400 ђака избеглих из Србије 1915.године, које су на том месту стрељали бугарски окупатори. Споменик је порушен у току Другог светског рата.

Тај тужни споменик наручио је тадашњи охридски епископ Николај (Велимировић), а требало је да подсећа на мученичку смрт четиристо младих регрута које су изболи и поклали Бугари, код села Рамне 1915. године. При врху споменика у овалном удубљењу био је утиснут рељеф двоглавог орла, на коме су биле само две речи „Четиристотине – 1915″, а на десној страни „Изгинулим 1915. у селу Рамне“. Бугари су уништили овај споменик 1941. године.

Обелиск у Рамни је други реализовани Коруновићев пројекат спомен-обележја. Имао је подножје и стабло. Његова монолитна маса сасвим је одговарала схватању функције таквих споменика у том времену. Својим свечаним формама овај меморијал подсећа на капелу или на надгробни споменик; одражава неми патос трагедије невиних. Више је симбол бола него симбол епике.

То није објекат спектакуларног, експресионистичког геста. У њему је Коруновић изразио, ако се тако може рећи, једно уздржано романтичарско осећање. Коруновић је, извесно, тежио да га сједини са тлом и природним амбијентом. Колико је у томе успео, тешко је судити јер споменик одавно не постоји.

Споменик Рамне

“Одбрана“, Специјални прилог 26, 1. новембар 2007, стр. 44

“Пропаст српских регрута 1915“, Радојевић, Владимир Ј.; Миленковић, Доброслав Ј.; Поповић, Петар И. уредник. Београд : Издавачка установа Научно дело, 1967, стр. 51 – 52

ЗАНИМЉИВОСТИ / ИСТОРИЈА / ОКО НАС

Један споменик за четири вере, погинулим ратницима 1912-1918

“ Спомен костурница погинулим ратницима 1912 – 1918 “ или “ Споменик ратницима четири вере “ на чачанском гробљу је спомен костурница подигнута 23. септембра 1934. године ратницима погинулим током Балканских ратова и Првог светског рата. На споменику се налазе обележја све четири верске конфесије: православне, католичке, исламске и јеврејске. Овај споменик је јединствен у свету и налази се под заштитом државе!

Споменик четири вере Чачак

Погинули учесници рата су у први мах били сахрањивани на два места у Чачку. Срби су били сахрањивани на војничком гробљу док су други учесници на тзв. Швабском гробљу које се налази близу болнице. На овом месту се налазила плоча са уклесаним натписом “ Умро је сваки за своју отаџбину “ . Женска секција “ Удружења резервних официра и ратника “ која води бригу о знаменитим споменицима је уложила највећи напор да пронађе настрадале у ратовима у периоду 1912 – 1918 на територији града Чачка а потом да посмртне остатке пренесе у јединствену гробницу.

У спомен костурници почива 914 војника из 15 данашњих држава. Од тога 615 ратника је било из чачанског краја а 95 из рудничког и других округа у Србији. У костурници су сахрањена 262 војника Централних сила, 65 из Чешке, 61 из Угарске, 33 из Аустрије, 14 из Словеније, 20 из Хрватске. 19 из БиХ, 9 из Војводине и 26 из Немачке, Бугарске, Италије, Моравске, Галиције и Буковине док њих 15 има непознато порекло. Сахрањивање је завршено 5. августа 1934. године а споменик је откривен исте године 23. септембра. Споменик је открио краљев изасланик Оскар Часка уз представнике Енглеске, Италије, Француске, Немачке, Белгије, Бугарске, Румуније и Турске.

На све четири стране споменика се налази по једно верско обележје. У Другом светском рату, кад су Немци заузели Чачак, тражили су да се са споменика уклоне Давидова звезда и полумесец. Тако оскрнављен, споменик је био пуних 66 година. Поново је обновљен 2007. године а исте године је уз присуство верских и политичких представника откривен и презентован јавности.

извор Википедија

Марија Ђорђевић,

блог Убележи!