Титово лажно саопштење о Јасеновцу
Више од шест месеци после ослобађања Београда, 2. маја 1945, требало је да прође да Титови борци уђу у Јасеновац. Још већу сенку на однос Титовог режима према највећој ратној гробници Срба баца чињеница да су његови борци ушли у Јасеновац тек пошто су га усташе мирно напустиле.
Главни улаз у логор III Циглана, Јасеновац; фото: Гемини ВИ
Последње раздобље масовних ликвидација у логору Јасеновац обухвата временски период од септембра 1944. до пролећа 1945. Од почетка 1945. године свакодневно се смањивао број логораша. Транспорти који су у то време долазили из Лепоглаве, Сарајева и других места одмах су били упућивани на ликвидацију у Градину или на Граник.
Од преосталих логораша образоване су радне групе које су радиле на ископавању и уништавању лешева ранијих жртава. Лубурић је наредио да се ликвидирају сви логораши, а логор и место Јасеновац до темеља сруши и спали, како би се прикрили сви трагови злочина.
Последња група од 700 жена ликвидирана је 21. априла. Истог дана су сви преостали мушки логораши (на прозивци их је било још 1073) затворени у зидану двоспратницу у источном делу логора.
Крајем априла било је више покушаја пробоја из логора, које је преживео само мањи број логораша.
Партизани били присиљени да минама разбијају „чепове“ од људских тела на срушеном мосту која су стизала из Хрватске
***
Тек пошто су десетак дана систематски затирали трагове свог великог злочина: откопавали посмртне остатке логораша и спаљивали их на ломачама, уништавали архиву логора, рушили зграде, постројења и мучилишта на којима су убијали хиљаде и хиљаде својих никад избројаних жртава, међу којима је највише било Срба, али и мноштво Јевреја, Рома и хрватских антифашиста, усташе су напустие Јасеновац.
Један од ретких преживелих логораша, инж. Ристо Стјепановић, два месеца по изласку из Јасеновца, пред Земаљском комисијом за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Босни и Херцеговини је изјавио:
– Сви ми у логору смо жељно чекали да на напад партизана на логор и били донекле и припремљени за то, али до тог очекиваног напада никад није дошло.
Велику мрљу над Јасеновцем још више је појачао Титов генералштаб, који је 4. маја 1945, два дана по уласку његових снага у већ напуштени и потпуно девастирани Јасеновац, домаћој и иностраној јавности обзнанио да су његове трупе „брзим продором на запад заузеле и ослободиле Јасеновац“.
Улазак Југословенске армије у Јасеновац 5. свибња 1945. (Бранко Савић, Музеј Југославије); фото: Википедија (Гемини ВИ)
Перо Симић – Седмо откриће о Јосипу Брозу
Перо Симић важи за „највећег светског титолога“, а двотомна књига „Тито и Срби“ његово је седмо откриће о Титу. Књига доноси мноштво непознатих чињеница о проблематичном Титовом односу према Јасеновцу, разграничењу Србије и Хрватске и карактеру Независне Државе Хрватске.
Извори: Википедија, Вечерње Новости 1 и 2
Сродни текстови:
Крвава ноћ на Пагу и Велебиту 1941.
Вила Лубурић, усташки логор за ликвидацију Срба и Јевреја у Сарајеву
Писмо др Првослава Гризогона надбискупу Алојзију Степинцу
Јован Дучић – Сину тисућљетне културе
Мајка православна – пјесма-врисак Владимира Назора о страдању Срба од усташа
Сарадња комуниста и усташа 1930-их
Станислав Краков: Како су спашене мошти кнеза Лазара од усташа
Логори за децу у НДХ
Илија Шакота, заборављени српски херој
