Ранка Куић о открићу српске речи „Praotcem“ код Призрена
Ранка Куић о открићу античке некрополе из 1-3 века, на обали реке Бистрице код Призрена,на којој сналази српска реч ПРАОТЦЕМ
Ранка Куић о открићу античке некрополе из 1-3 века, на обали реке Бистрице код Призрена,на којој сналази српска реч ПРАОТЦЕМ
Руски конзул Иван Степанович Јастребов, крајем 19. века нашао се на источнику српске народне поезије (Призрен, Пећ, Морава, Дебар)
У коледарској песми велике старине богиња Жива, која се поистовећује са голубицом, преноси Србима вољу Триглава из далеке Индије.
Песма „Призрену“ Матије Бана представља снажан романтичарски израз 19. века, прожет дубоком емоцијом према прошлости и судбини српског народа.
Испосница Светог Петра Коришког и рушевине цркве Свете Богородице налазе се под планином Русеницом, на двадесетак километара од Призрена.
Србин Лазар Хиландарац још 1404. је направио први јавни механички часовник у Русији, док су швајцарски часовничари основали еснаф тек 1601.