На Бадњи дан Косте Трифковића

Поделите

Једночинка познатог комедиографа Косте Трифковића “На Бадњи дан“ говори о томе како је Бадњи дан судбоносно утицао на живот једног новосадског нежење. Уз помоћ свога слуге, он ће се наћи у искушењу које ће пробудити његове већ одавно потиснуте тежње да промени свој живот. Од намћора, коцкара и усамљеника, преобразиће се у човека који уме да помогне другоме, и да заволи.

На Бадњи дан Косте Трифковића; фото: Гемини ВИ

Ово дело представља сентименталну, празничну причу која носи снажну хуманистичку поруку, типичну за књижевност тог периода која је истицала моралне вредности, саосећање и „чуда“ која се дешавају током божићних празника.

Срж приче је неочекивани сусрет адвоката Светозара Вујића и породице коју је, сплетом правних околности (због наплате дуга/кирије), он сам нехотице или индиректно довео до просјачког штапа. Сукоб између правде (коју он представља као адвокат) и људскости (која се буди током празника) чини средишњи мотив.

Прича је прожета типичним мотивима Бадњег дана — топлина породичног дома насупрот зимској хладноћи, жеља за друштвом у тренуцима усамљености и веровање да је ово време када се пружа друга прилика.

Трифковић вешто користи емоције како би приказао промену главног јунака. Од усамљеног и можда мало огорченог адвоката, кроз разговор и игру карата са девојком, Светозар прераста у човека који проналази смисао живота у љубави и бризи за друге.

Завршне речи адвоката, да му је „Божић Бата донео милу женицу“, представљају симбол срећног краја у којем се лична кривица искупљује чином доброте и склапањем нове, породичне заједнице.

Коста Трифковић је овом приповетком успео да споји друштвену критику (положај сиромашних и суровост закона) са топлином божићне приче, чинећи је веома пријемчивом за читаоце свих генерација.

Праизвођење

Једночинка „На Бадњи дан“ имала је праизвођење у Српском Народном Позоришту 2. VIII 1871. а затим и у Вршцу. Архива СНП не располаже плакатом, а није познат ни један учесник представе.

Ову мање познату једночинку нашег познатог комедиографа Косте Трифковића, „На Бадњи дан“ адаптирала је за мали екран драматург Мирјана Лазић.

Овај старински драмолет говори о томе како је Бадњи дан судбоносно утицао на живот једног новосадског нежење.

Уз помоћ свога слуге, он ће се наћи у искушењу које ће пробудити његове већ одавно потиснуте тежње да промени свој живот. Од намћора, коцкара и усамљеника, преобразиће се у човека који уме да помогне другоме, и да заволи.

Са снимања филма „На Бадњи дан“, радна фотографија: Урош Мишић као син, Јадранка Нанић Јовановић као удовица Петровић, Властимир Ђуза Стојиљковић као Јован, директор фотографије Живота Неимаревић, Марина Воденичар као Марија, редитељ Слободан Ж. Јовановић и Слободан Бода Нинковић као адвокат Светозар Вујић; фото: Википедија

Филм је снимљен у продукцији Радио Телевизије Србије из 2005. године у трајању од 45 минута.

Главна улога окорелог нежење, адвоката Вујића поверена је Слободану Боди Нинковићу, док његовог слугу игра изврсни Властимир Ђуза Стојиљковић. Остале улоге тумаче Јадранка Нанић Јовановић (удовица Петровић), Марина Воденичар (ћерка Марија), Урош Мишић (син Вељко) и Борис Комненић (жандарм).

Адаптација текста и ТВ адаптација: Мирјана Лазић
Редитељ и сценариста: Слободан Ж. Јовановић
Директор фотографије Живота Циле Неимаревић
Сценограф Добрила Стевановић
Костимограф Сузана Танасковић
Монатажер Јелена Ђокић

Радња:

Бадњи дан је дан када се породица окупља око трпезе. Али адвокат Светозар Вујић, осим свог служитеља и пријатеља Јована, нема никога. Више није млад и схвата да му пролази време.

У тренутку доколице кроз прозор на улици спази две жене и једно дете како стоје на хладноћи. Одлучи да их позове код себе да се огреју уз трпезу док је празник. Они прихватају позив и вече проводе заједнички у опуштеном разговору где сазнајемо да су избачени на улицу јер нису имали да плате станарину.

Умор узима данак и удовица са децом одлази на спавање. Међутим ћерка не може да спава, а ни адвокат. Одлучују да играју карте и кроз разговор ћерка схвата да је адвокат Вујић тај који је крив што су оне о Бадњем дану завршиле на улици.

Ствар се компликује када се у расправу умеша полицајац. Међутим срце одлучује и љубав између адвоката и девојке се родила. I што би адвокат на крају рекао „Божић Бата ми је донео једну милу женицу“.