Тежак Петра Кочића
Своју цртицу „Тежак“ Кочић је објавио у првом броју бањалучке Отаџбине, 1907. и због ње одмах дошао у сукоб с властима и осуђен.
Своју цртицу „Тежак“ Кочић је објавио у првом броју бањалучке Отаџбине, 1907. и због ње одмах дошао у сукоб с властима и осуђен.
Јајце је вјечито, било прољеће, било љето, била јесен или зима, тужно, туробно и мрачно. Нигдје ведра и насмијана лица…
Око мене магла, свукуд, ледена, влажна магла! Мрак у души, мрак у срцу, мрак и недогледан јад и невоља на све стране!
Из загријане земље диже се и шири млака, миришљава свјежина, а око њег се титра и као пјенуши пуна, једра свјетлост.
Вијекови пролазе, цареви се на Босни мијењају, а ми, кмети, проклетници и мученици, једнако робујемо и кметујемо.
Пјесма младости: Да ли је ово, друже, што ћу ти сад рећи била јава или сан, не знам. Али знам да се скоро догодило на једном планинском друму
Укочено, скамењено, величанствено дижу се јелике и оморике кроз ведру, насмијану свјетлост. Нешто су тужне, замишљене.
Кочић се бојао да прибегне доказима, бојао се чак и уметности, као од неког експеримента који би му могао прекројити, довести у неки крој – његов народ
Петар Кочић – Слободи: Многи су вијекови, многа покољења и пјесници славили Тебе. Многа се свјежа крв лила за Те и у име Твоје!
Молитва је дубоко емотиван вапај и тужбалица за несрећним, потлаченим српским народом у Босни и Херцеговини под аустроугарском окупацијом.
Кочићеве „Мисли о Отаџбини“ снажно и емотивно изражавају суштину националног и моралног идентитета, као и однос појединца према својој домовини
Петар Кочић је одржао говор у Сабору Босне и Херцеговине у Сарајеву 1910. током расправе о буџету Аустроугарске монархије за ту годину.