Косово, грдно судилиште
Бог се драги на Србе разљути за њихова смртна сагрешења. Наши цари закон погазише, почеше се крвнички гонити, један другом вадит очи живе; забацише владу и државу, за правило лудост изабраше…
Јанко Брашић – Бој на Косову, 1970–71, МНМА, Јагодина
Косово, грдно судилиште
Бог се драги на Србе разљути
за њихова смртна сагрешења.
Наши цари закон погазише,
почеше се крвнички гонити,
један другом вадит очи живе;
забацише владу и државу,
за правило лудост изабраше.
Невјерне им слуге постадоше
и царском се крвљу окупаше.
Великаши, проклете им душе,
на комате раздробише царство,
српске силе грдно сатријеше;
великаши, траг им се утро,
Распре сјеме посијаше грко
те с њим племе српско отроваше;
великаши, грдне кукавице,
постадоше рода издајице.
О проклета косовска вечеро,
куд та срећа да грдне главаре
све потрова и траг им утрије;
сам да Милош оста на сриједи
са његова оба побратима.
Паде Милош, чудо витезовах,
жетвом на трон бича свијетскога.
Грдо лежи велики војвода
под кључевма крви благородне,
ка малопред што гордо иђаше,
страшном мишљу прсах надутијех,
кроз дивјачне тмуше азијатске,
гутајућ их ватреним очима;
ка малопред што гордо иђаше
к светом гробу бесмртног живота,
презирући људско ништавило
и плетење безумне скупштине.
Бог се драги на Србе разљути:
седмоглава изиде аждаја
и сатрије српско свеколико,
клеветнике грдне и клевету.
На развале царства јуначкога
засја света Милошева правда,
окруни се слава вјековјечно
Милошева оба побратима
и лијепе ките Југовићах.
Српској капи свуд име погибе,
постадоше лафи ратарима,
истурчи се плахи и лакоми
– млијеко их српско разгубало!
Што утече испод сабље турске,
што на вјеру праву не похули,
што се не хће у ланце везати,
то се збјеже у ове планине
да гинемо и крв проливамо,
да јуначки аманет чувамо,
дивно име и свету слободу.
О проклета земљо, пропала се!
Име ти је срашно и опако.
Или имам младога витеза,
уграбиш га у првој младости
или имах чојка за човјество,
свакога ми узе приђе рока;
или имах китнога вијенца
који круни чело невјестама,
пожњеш ми га у цвјету младости.
У крв си се мени претворила!
Истина је, ово није друго
до гомиле кости и мраморах
на којима младеж самовољна
показује торжество ужаса.
О, Косово грдно судилиште
насред тебе Содом запушио.
Весели се праху Немањића
Немањића и Гребљановића,
јер ће ваше круне засијати
како јарко сунце на истоку,
знамена се ваша развијати
кад велике ваше развалине
потећи ће крваве ријеке
од нечисте крви агарјанске,
опрат Србију љагу са образа.
Отвор те се витешке гробнице,
ама славо, само прибјежиште
по Косову српскиј ех јунака,
ево зоре на ваше брегове,
да нам општу обасја светињу
и аманет наше народности.
Сад пропојте, Високи Дечани
и лијепа лавро Студенице,
свети спомен из вјечне читуле
за слободу падшим јунацима.
Здружите се, громи и потреси,
Земљи српској друго лице дајте.
Е, нечистом ногом окаљата.
Петар Петровић-Његош , Горски Вијенац
Сродни чланци:
Најстарији српски записи о Косовском боју
Предање о Косовском боју и археолошке чињенице
Косово и Видовдан
Видовдан до Лазара и од Лазара
Елизабет Хил – Дух Косова
Сцене Косовског боја на умиваонику из 16. века
Муратов ултиматум и Лазарев одговор 1389. године
Косовски завет и Видовдан
Наше објаве можете пратити на ВКонтакте, Телеграм,, X и Линкедин страници, као и на фејсбук страницама Расен, Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома
