Прогони Срба у Хрватској почетком 20. века
Подаци овде изнети показују да страдања Срба на том простору нису повезана само са појединачним историјским догађајима, како се то приказује
Подаци овде изнети показују да страдања Срба на том простору нису повезана само са појединачним историјским догађајима, како се то приказује
У Дубровнику је 1937. одржан Еухаристички конгрес за време којега су све српске радње Срба православних и Срба католика опљачкане.
Јелисавета Начић је била прва српска жена архитекта. Њених руку дело су и цркве Александар Невски у Београду и Архангел Михаило у Штимљу.
Хрватска штампа је после атентата отворено подгревала антисрпску атмосферу у земљи и оправдавала рушилачки поход против Срба и њихове имовине
Како се изјашњавало, осећало и говорило становништво Винковаца 19. века показује чланак листа Дом, којег је уређивао Антун Радић.
Песма „Свети Срђу, не дај грђу!“ представља снажан израз дубровачког српског идентитета и духовне повезаности са заштитником града
У Дубровнику, ако не од почетка а оно од памтивјека, говорило се српски, како од пучана тако од властеле; како код куће тако у јавном животу.
Средњовековни документи о Србима у Крајинама помињу Србе у време кад, у тим документима, нема помена о Хрватима, нити о хрватским државама.
Лујо Војновић је био српски правник, адвокат, историчар, дипломата и писац из старе српске племићке породице Војновића
Предлог да се тога дана открије споменик Ивану Гундулићу, а не само спомен-плоча, дошао је из редова Српске дубровачке омладине.
Гундулићев Осман има преко 11.000 стихова, од којих су скоро 1.100 посвећени Србима, Србији, Босни и Херцеговини.
Крајем 19. века историчар Натко Нодило проучавао је национални састав становништва западног Балкана, па је изнео мишљење и о Дубровчанима.
Стари Стон налазио се на брду Горици где је било изобиље свеже воде, млинови, плодна земља, и драгоцена солила.
Песма „Призрену“ Матије Бана представља снажан романтичарски израз 19. века, прожет дубоком емоцијом према прошлости и судбини српског народа.
Сматрало се као нормално да ‘Срби Латини’ односно Срби католици пишу латиницом и да се тако публицистички испољавају.
Србин католик Вицко Вице Адамовић (1838 -1919.) био је историчар и педагог из Дубровника који је Проучавао дубровачку прошлост.
Дубровник је по попису из 1890. године имао 11.177 становника. На питање који језик говоре у кући 9713 се изјаснио да је то српски језик
Овако је писао Никола Томазео, чију књигу држимо. Реч је о делу Србина католика из Далмације, који се у 19. веку прославио својим „Искрицама“
Сматрам да би најпогодније име за ове данашње тзв. „Хрвате“ било полу-срби, а ево и зашто: служе се српским језиком, а нису Срби.
Дубровачки писац Иван Гундулић један је од сто најзнаменитијих Срба. Његови потомци су почетком 20. века протерани из Дуборвника као Срби-католици